Stratfor: Evropska unija u narednih 10 godina neće primiti nikoga, pa ni Srbiju

I buduća srbska vlada će biti rešena da sprovodi reforme koje vode članstvu u Evropskoj uniji da bi privukla inostrane investicije, a i dalje će biti opredeljena za naizgled protivrečni cilj ulaska u EU i očuvanja dobrih veza s Rusijom.

To smatra američki institut za strategijska predviđanja Stratfor, koji procenjuje da će „dugoročno, imajući u vidu da se smanjuju izgledi da će Srbija ući u EU, sve veća biti pretnja etničkog nasilja u toj zemlji i celom području Zapadnog Balkana“.

U analizi se podseća da je perspektiva članstva u EU uspela da posle ratnih sukoba uvreži mir na području bivše Jugoslavije, ali se primećuje da „zato što Evropska unija prolazi kroz političku krizu, nije verovatno da bi ona mogla primiti neku novu članicu u idućih deset godina“.

„To stvara potencijalno opasnu situaciju na Zapadnom Balkanu, jer u meri u kojoj je manje izgledno da Unija primi nove članice, to je i manje izvesno da će vlade u tom regionu ići u sprovođenje reformi i raditi na smanjivanju etničkih napetosti“, upozorava Stratfor.

„U slučaju Srbije“, kako to podvlači, „politički establišment će ostati zainteresovan za sprovođenje institucionalnih i ekonomskih reformi da bi privukao inostrana ulaganja.

„Ali sve bleđe nade u ulazak u EU mogu s vremenom smanjiti narodnu i političku podršku za reforme i, štaviše, obnoviti nacionalistička osećanja u toj zemlji u kojoj su i dalje sveža sećanja na NATO bombardovanje 1999. godine“", mišljenja je američki institut.

Stratfor dodaje da će Srbija tokom predstojećih izbora „nastaviti da balansira između svojih zapadnih težnji i dugoročnih veza s Rusijom“.

I navodi da će „izbori malo toga promeniti u domaćoj i spoljnoj politici, ispitivanja javnog mnjenja govore da će SNS, stranka premijera Aleksandra Vučića, ponovo dobiti izbore, dok će nacionalističke stranke relativno dobro proći“.

Stratfor navodi da to „ponovo ukazuje na složen politički krajolik Srbije“ i tradicionalna geopolitička omeđenja „pošto je položaj Srbije usred Zapadnog Balkana, a tradicionalno između moćnih suseda, Austrije na severozapadu, Turske na jugoistoku i Rusije na istoku“.

Dajući opširan prikaz istorije Srbije i Jugoslavije, američki institut za strategijske analize ističe da se Srbija približava Zapadu i EU koja je izdvojila milijardu evra podrške Srbiji za pripremu njenog političkog i ekonomskog ustrojstva za članstvo.

Ističe i da „Srbija ujedno održava tesne ekonomske i političke veze s Rusijom, a dve zemlje imaju i sporazum o slobodnoj trgovini“, uz opasku da „Moskva ne priznaje nezavisnost Kosova i pruža glavnu podršku zahtevima Beograda u odnosu na tu otcepljenu teritoriju“.

„Rusija baš ne vidi članstvo Srbije u EU kao neku pretnju za sebe, a može biti i povoljna okolnost budući da je Moskva zainteresovana da održi dobre veze s nekim članicama EU, uz nastojanje da oblikuje politike EU oko energije i trgovine (a najskorije su to i sankcije)“, navodi se u analizi.

„Rusija je izgradila dobre političke veze s nekim zemljama, poput Italije i Mađarske, a ukoliko Srbija uđe u Uniju, to će Moskvi otvoriti novi put za upliv na evropski blok“, smatra Stratfor.

I napominje da bi „Rusija verovatno bila uznemirenija ako bi Srbija ušla u NATO, ali u ovom času Beograd ne teži ulasku u taj vojni savez“, dodaje se u analizi.