Стратфор: Европска унија у наредних 10 година неће примити никога, па ни Србију

И будућа србска влада ће бити решена да спроводи реформе које воде чланству у Европској унији да би привукла иностране инвестиције, а и даље ће бити опредељена за наизглед противречни циљ уласка у ЕУ и очувања добрих веза с Русијом.

То сматра амерички институт за стратегијска предвиђања Стратфор, који процењује да ће „дугорочно, имајући у виду да се смањују изгледи да ће Србија ући у ЕУ, све већа бити претња етничког насиља у тој земљи и целом подручју Западног Балкана“.

У анализи се подсећа да је перспектива чланства у ЕУ успела да после ратних сукоба уврежи мир на подручју бивше Југославије, али се примећује да „зато што Европска унија пролази кроз политичку кризу, није вероватно да би она могла примити неку нову чланицу у идућих десет година“.

„То ствара потенцијално опасну ситуацију на Западном Балкану, јер у мери у којој је мање изгледно да Унија прими нове чланице, то је и мање извесно да ће владе у том региону ићи у спровођење реформи и радити на смањивању етничких напетости“, упозорава Стратфор.

„У случају Србије“, како то подвлачи, „политички естаблишмент ће остати заинтересован за спровођење институционалних и економских реформи да би привукао инострана улагања.

„Али све блеђе наде у улазак у ЕУ могу с временом смањити народну и политичку подршку за реформе и, штавише, обновити националистичка осећања у тој земљи у којој су и даље свежа сећања на NATO бомбардовање 1999. године“", мишљења је амерички институт.

Стратфор додаје да ће Србија током предстојећих избора „наставити да балансира између својих западних тежњи и дугорочних веза с Русијом“.

И наводи да ће „избори мало тога променити у домаћој и спољној политици, испитивања јавног мњења говоре да ће СНС, странка премијера Александра Вучића, поново добити изборе, док ће националистичке странке релативно добро проћи“.

Стратфор наводи да то „поново указује на сложен политички крајолик Србије“ и традиционална геополитичка омеђења „пошто је положај Србије усред Западног Балкана, а традиционално између моћних суседа, Аустрије на северозападу, Турске на југоистоку и Русије на истоку“.

Дајући опширан приказ историје Србије и Југославије, амерички институт за стратегијске анализе истиче да се Србија приближава Западу и ЕУ која је издвојила милијарду евра подршке Србији за припрему њеног политичког и економског устројства за чланство.

Истиче и да „Србија уједно одржава тесне економске и политичке везе с Русијом, а две земље имају и споразум о слободној трговини“, уз опаску да „Москва не признаје независност Косова и пружа главну подршку захтевима Београда у односу на ту отцепљену територију“.

„Русија баш не види чланство Србије у ЕУ као неку претњу за себе, а може бити и повољна околност будући да је Москва заинтересована да одржи добре везе с неким чланицама ЕУ, уз настојање да обликује политике ЕУ око енергије и трговине (а најскорије су то и санкције)“, наводи се у анализи.

„Русија је изградила добре политичке везе с неким земљама, попут Италије и Мађарске, а уколико Србија уђе у Унију, то ће Москви отворити нови пут за уплив на европски блок“, сматра Стратфор.

И напомиње да би „Русија вероватно била узнемиренија ако би Србија ушла у NATO, али у овом часу Београд не тежи уласку у тај војни савез“, додаје се у анализи.