Erdogan jači od Merkelove

Angela Merkel neće odustati od dogovora oko izbeglica sa Turskom, bez obzira na sve drskosti koje stižu iz Ankare. Nemačka kancelarka jednostavno nema drugu alternativu, smatra Jens Turau.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan prijateljski je, tako se priča, u ponedeljak primio u Istanbulu nemačku kancelarku Angelu Merkel, prenosi „Dojče vele“.

To je prava umetnost, jer je njegov savetnik Jigit Bulut pre sastanka sa kancelarkom otvoreno u intervjuima pretio da bi Turska mogla da odustane od sprovođenja dogovora sa Evropskom unijom ukoliko se njegovoj zemlji u predstojećim razgovorima ne izađe u susret.

Turska puca od snage — te izjave mogu se možda shvatiti i kao iracionalne, ali za Merkelovu je to jednostavno realnost koju je već odavno morala da primi k znanju.

Njoj je Turska potrebna, u ovom trenutku dogovor sa Erdoganom u izbegličkoj politici nema alternativu i on to zna i sa užitkom slavi svoju novu moć.

Za to postoje i primeri, vidljivi svakodnevno: pravosudni rat protiv nemačkog satiričara Jana Bemermana (i brojnih drugih), hapšenja novinara, ukidanje imuniteta kurdskim poslanicima u Parlamentu Turske kako bi i njih strpali u zatvor…

Već je spremna pozornica i za sledeći Erdoganov adrenalinski nastup: naime, početkom juna u Bundestagu će se raspravljati o rezoluciji o turskom genocidu nad Jermenima i već sada se sa priličnom sigurnošću može očekivati sledeći izliv besa.

Erdogan sve to naravno ne radi samo sa ciljem da bi razljutio Nemačku i druge članice EU, ali Merkelova mu je u politici prema izbeglicama dala dodatnu moć. Neko kao što je Erdogan ne okleva da tu moć i iskoristi.

Za publiku kod kuće, Merkelova se u nedelju, već na početku posete Istanbulu, sastala sa predstavnicima civilnog društva — ali ne i sa kurdskim predstavnicima i progonjenim novinarima. U intervjuima je izrazila zabrinutost zbog polarizacije političke situacije u Turskoj i odmah na brzinu dodala kako ne odustaje od dogovora u vezi sa izbeglicama.

Postavlja se pitanje šta sada? Nakon razgovora sa Erdoganom jasno je samo da taj susret nije mogao da razjasni sva otvorena pitanja i da je vrlo neizvesno da li će 1. juna zaista biti liberalizovan vizni režim za turske građane što se znalo i pre sastanka u Istanbulu.

Već je mnogo toga napisano o tome kako se Merkelova „predala“ u ruke egocentričnog turskog predsednika. Kancelarka nije preterano romantična, ona se ne libi ni da vodi politiku čiji je cilj ostvarivanje sopstvenih interesa, a njena trenutna računica glasi: šteta koja nastaje ako propadne dogovor sa Erdoganom veća je nego gubitak verodostojnosti do kojeg je već došlo — zato što i dalje prijateljski razgovora sa vlastodršcem u Turskoj.

To možda zvuči cinično, ali je trenutno možda jedino što kancelarki preostaje. Ako propadne njena evropska izbeglička politika (ili bar ono što je od izvornog plana još preostalo), onda je ugrožen i njen položaj u Nemačkoj, a to ona, nakon deset godina provedenih na kancelarskoj dužnosti, jednostavno ne želi da doživi, navodi se u tekstu.