Ердоган јачи од Меркелове

Ангела Меркел неће одустати од договора око избеглица са Турском, без обзира на све дрскости које стижу из Анкаре. Немачка канцеларка једноставно нема другу алтернативу, сматра Јенс Турау.

Председник Реџеп Тајип Ердоган пријатељски је, тако се прича, у понедељак примио у Истанбулу немачку канцеларку Ангелу Меркел, преноси „Дојче веле“.

То је права уметност, јер је његов саветник Јигит Булут пре састанка са канцеларком отворено у интервјуима претио да би Турска могла да одустане од спровођења договора са Европском унијом уколико се његовој земљи у предстојећим разговорима не изађе у сусрет.

Турска пуца од снаге — те изјаве могу се можда схватити и као ирационалне, али за Меркелову је то једноставно реалност коју је већ одавно морала да прими к знању.

Њој је Турска потребна, у овом тренутку договор са Ердоганом у избегличкој политици нема алтернативу и он то зна и са ужитком слави своју нову моћ.

За то постоје и примери, видљиви свакодневно: правосудни рат против немачког сатиричара Јана Бемермана (и бројних других), хапшења новинара, укидање имунитета курдским посланицима у Парламенту Турске како би и њих стрпали у затвор…

Већ је спремна позорница и за следећи Ердоганов адреналински наступ: наиме, почетком јуна у Бундестагу ће се расправљати о резолуцији о турском геноциду над Јерменима и већ сада се са приличном сигурношћу може очекивати следећи излив беса.

Ердоган све то наравно не ради само са циљем да би разљутио Немачку и друге чланице ЕУ, али Меркелова му је у политици према избеглицама дала додатну моћ. Неко као што је Ердоган не оклева да ту моћ и искористи.

За публику код куће, Меркелова се у недељу, већ на почетку посете Истанбулу, састала са представницима цивилног друштва — али не и са курдским представницима и прогоњеним новинарима. У интервјуима је изразила забринутост због поларизације политичке ситуације у Турској и одмах на брзину додала како не одустаје од договора у вези са избеглицама.

Поставља се питање шта сада? Након разговора са Ердоганом јасно је само да тај сусрет није могао да разјасни сва отворена питања и да је врло неизвесно да ли ће 1. јуна заиста бити либерализован визни режим за турске грађане што се знало и пре састанка у Истанбулу.

Већ је много тога написано о томе како се Меркелова „предала“ у руке егоцентричног турског председника. Канцеларка није претерано романтична, она се не либи ни да води политику чији је циљ остваривање сопствених интереса, а њена тренутна рачуница гласи: штета која настаје ако пропадне договор са Ердоганом већа је него губитак веродостојности до којег је већ дошло — зато што и даље пријатељски разговора са властодршцем у Турској.

То можда звучи цинично, али је тренутно можда једино што канцеларки преостаје. Ако пропадне њена европска избегличка политика (или бар оно што је од изворног плана још преостало), онда је угрожен и њен положај у Немачкој, а то она, након десет година проведених на канцеларској дужности, једноставно не жели да доживи, наводи се у тексту.