Otvorena li kutija Pandore?

Međunarodni sud UN je priznao legitimnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Reagovanje svetske zajednice, kako je i moglo da se očekuje, nije bilo jednodušno. Jedni, među njima i državni sekretar SAD Hilari Klinton, odmah posle oglašavanja verdikta pozvali sve zemlje da priznaju nezavisnost Kosova, drugi su nazvali takvo rešenje glavnog sudskog organa UN opasnim presedanom koji bi mogao da bude primenjen i u drugim konfliktnim zonama. Političari Jermenije su već obećali da će podržati inicijativu Klinton, ali pod uslovom priznanja Nagorno-Karabahske republike. Premijer nepriznate Abhazije Sergej Šamba je izjavio da posle takvog rešenja u Hagu međunarodni eksperti neće moći da uvereno tvrde da Abhazija nema pravo na samoopredelenje. Pojavljuju se saopštenja da u nekim regionima evropskih zemalja, gde su jake separatističke težnje detaljno proučavaju dokument Međunarodnog suda.

MIP Rumunije je izjavilo o neophodnosti detaljne analize  verdikta Haškog suda radi pravilne i pune definicije obrazloženja  usvojene odluke.  Prethodno  proučavanje tog dokumenta omogućuje Rumuniji da konstatuje da Međunarodni sud nije razmatrao pitanje da li je deklaracija nezavisnosti Kosova vodila legitimnom stvaranju države, kao  i to da nije razmatrano bilo pitanje da li međunarodno pravo pruža Kosovu mogućnost da izjavi o svojoj nezavisnosti ili  pravo na otceplenje. Sud inače nije dao striktan odgovor na pitanje koje je postavila Srbija o legitimnosti objavljivanja  od strane privremenih organa vlasti nezavisnosti Kosova i Metohije, - kaže Jelena Guskova, rukovodilac centra za proučavanje savremene balkanske krize. Zato ona danas ima puno pravo da insistira na svojoj politici nepriznanja nezavisnosti Kosova i počne novu etapu pregovornog procesa u vezi sa tom teritorijom.

Srbija, obrativši se međunarodnom sudu UN, htela je da pokaže svetu, pre svega Evropi, da je stala na put demokratije i  oslanja se na međunarodne organe u rešavanju mnogih svojih pitanja. Međutim, njeno obraćanje Hagu je pokazalo da se ne vredi oslanjati na takve organe  kao što su Međunarodni sud ili MTBJ. Sami moraju rešavati sva pitanja. Dakle, verovatno nastaje nova etapa u rešavanju pitanja Kosova. Srbija je pripremila nekoliko varijanti za početak vođenja novog pregovornog procesa. Mislim da će njeni političari insistirati na tome da bi počeo taj proces i pokušati da  približe njegovo rešenje.  Srbija sve do sada, a verujem da će i u budućnosti insistirati na nepriznanju nezavisnosti Kosova i Metohije.  Istovremeno je ona spremna da razmotri pitanje, o tome se mnogo govori, razmene teritorija. Dakle, postoje varijante za nastavak pregovora.

U ono vreme, kada je Međunarodni sud UN iznosio verdikt u vezi sa Kosovom i Metohijom, MTBJ je ukinuo oslobođenje od optužbe, te je ponovo počeo proces o predmetu bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja, koji je bio optužen za zločine protiv čovečnosti, ubijanje Srba, Cigana, nelojalnih prema albanskoj OVK. Onda je svetska javnost istupila protiv te presude. Dobro je što je sud danas priznao svoju grešku, mada posle dve godine, - precizira Jelena Guskova.

Verovatno ćemo biti svedoci da će MTBJ ispraviti  svoju drastičnu grešku. Nažalost, tribunal je počeo da radi od 1992. godine i izvršio toliko grešaka da je danas potrebno stvoriti novi organ koji bi prekontrolisao sve presude. Mislim da bi to bilo pravedno. Međutim, teško je poverovati da će se neko baviti revidiranjem verdikata Haškog tribunala u svim preostalim pitanjima.

U oba slučaja za one ko prati situaciju na Balkanu, ostaje nada  da će zločinac najzad bude kažnjen za svoja zlodela, a konzultativna izjava Međunaroldnog suda neće biti ključ za pandorinu kutiju.