Отворена ли кутија Пандоре?

Међународни суд УН је признао легитимност једностраног проглашења независности Косова. Реаговање светске заједнице, како је и могло да се очекује, није било једнодушно. Једни, међу њима и државни секретар САД Хилари Клинтон, одмах после оглашавања вердикта позвали све земље да признају независност Косова, други су назвали такво решење главног судског органа УН опасним преседаном који би могао да буде примењен и у другим конфликтним зонама. Политичари Јерменије су већ обећали да ће подржати иницијативу Клинтон, али под условом признања Нагорно-Карабахске републике. Премијер непризнате Абхазије Сергеј Шамба је изјавио да после таквог решења у Хагу међународни експерти неће моћи да уверено тврде да Абхазија нема право на самоопределење. Појављују се саопштења да у неким регионима европских земаља, где су јаке сепаратистичке тежње детаљно проучавају документ Међународног суда.

МИП Румуније је изјавило о неопходности детаљне анализе  вердикта Хашког суда ради правилне и пуне дефиниције образложења  усвојене одлуке.  Претходно  проучавање тог документа омогућује Румунији да констатује да Међународни суд није разматрао питање да ли је декларација независности Косова водила легитимном стварању државе, као  и то да није разматрано било питање да ли међународно право пружа Косову могућност да изјави о својој независности или  право на отцеплење. Суд иначе није дао стриктан одговор на питање које је поставила Србија о легитимности објављивања  од стране привремених органа власти независности Косова и Метохије, - каже Јелена Гускова, руководилац центра за проучавање савремене балканске кризе. Зато она данас има пуно право да инсистира на својој политици непризнања независности Косова и почне нову етапу преговорног процеса у вези са том територијом.

Србија, обративши се међународном суду УН, хтела је да покаже свету, пре свега Европи, да је стала на пут демократије и  ослања се на међународне органе у решавању многих својих питања. Међутим, њено обраћање Хагу је показало да се не вреди ослањати на такве органе  као што су Међународни суд или МТБЈ. Сами морају решавати сва питања. Дакле, вероватно настаје нова етапа у решавању питања Косова. Србија је припремила неколико варијанти за почетак вођења новог преговорног процеса. Мислим да ће њени политичари инсистирати на томе да би почео тај процес и покушати да  приближе његово решење.  Србија све до сада, а верујем да ће и у будућности инсистирати на непризнању независности Косова и Метохије.  Истовремено је она спремна да размотри питање, о томе се много говори, размене територија. Дакле, постоје варијанте за наставак преговора.

У оно време, када је Међународни суд УН износио вердикт у вези са Косовом и Метохијом, МТБЈ је укинуо ослобођење од оптужбе, те је поново почео процес о предмету бившег премијера Косова Рамуша Харадинаја, који је био оптужен за злочине против човечности, убијање Срба, Цигана, нелојалних према албанској ОВК. Онда је светска јавност иступила против те пресуде. Добро је што је суд данас признао своју грешку, мада после две године, - прецизира Јелена Гускова.

Вероватно ћемо бити сведоци да ће МТБЈ исправити  своју драстичну грешку. Нажалост, трибунал је почео да ради од 1992. године и извршио толико грешака да је данас потребно створити нови орган који би преконтролисао све пресуде. Мислим да би то било праведно. Међутим, тешко је поверовати да ће се неко бавити ревидирањем вердиката Хашког трибунала у свим преосталим питањима.

У оба случаја за оне ко прати ситуацију на Балкану, остаје нада  да ће злочинац најзад буде кажњен за своја злодела, а конзултативна изјава Међунаролдног суда неће бити кључ за пандорину кутију.