Azarbejdžanski gas neće biti dovoljan za sve

Isporuke gasa uvek su visoka politika i ništa manje biznis interesi. Zato je svaki novi projekat za transport gasa povod za razmišljanje. Evo šta su zamislile tri države: Azarbejdžan, Gruzija i Rumunija - reklo bi se zanimljivo mešovito preduzeće za ispruke azarbejdžanskog gasa u Evropu. U utorak, 14. septembra u Bakuu radi podrške projekta okupili su se predsednici - Ilham Alijev, Mihail Saakašvili i Trajan Besesku i visoki predstavnici Evropske komisije. To je i jasno: projekat odgovara politici EU za diverzifikaciju isporuka gasa u Evropu. A njegova suština je takva: azarbejdžanski gas cevovodom stiže na crnomorsku obalu Gruzije, gde se u specijalnom terminalu komprimuje. Zatim se tankerima šalje u rumunsku luku Konstanca. Ovde se komprimovan gas ponovo pretvara u prirodni gas i ide za potrebe Rumunije, a dalje u Evropu. Projekat je dobar! Samo ima mnogo podvodnih kamenova koji mogu da se sruče na čitavu zamišljenu konstrukciju. Daj bože, naravno, da se to ne desi, kaže ekspert za energetiku, docent MGIMO Jurij Borovski:

Projekat se pojavio spontano i sasvim nedavno. Svaki od učesnika ima prema njemu poseban interes. Azarbejdžan da izbije na tržišta EU. Za vlasti u Tbilisiju važne su ne samo ekonomske povlastice, već i mogućnost da se na taj način uveća sopstveni geopolitički autoritet. Pa i Rumunija, kao što vidimo, nije oštećena. Ali nevolja je što članovi projekta ne vladaju tehnologijama kopromivanja gasa. Znači, potrebni su partneri, kako bi se izgradili terminali, ostala infrastruktura. Drugo je pitanje gde uzeti specijalne brodove za transport komprimovanog gasa? Njih grade pojedina brodogradilišta u svetu, narudžbine su planirane godinama unapred. Znači, potrebni su preliminarni dogovori sa brodograditeljima. Uz to zna se: izgradnja terminala za komprimovani gas krajnje je skupo zadovoljstvo. Koliko će na kraju koštati projekat - 8-16 milijardi evra kako se govorilo prvobitno, ili 6-7 po poslednjim izjavama? I još... Kao što se zna, SAD su započele da u velikim obimima proizvode gas iz krečnjaka i od uvoza komprimovanog odustaju. Višak ide u Evropu. Ako Amerikacni budu uvećavali eksploataciju gasa iz krečnjaka, a Katar uveća proizvodnju komprimovanog gasa, realno u EU može da se pojavi višak goriva. I već se pojavljuje. Jer danas se vide znaci globalnih klimatskih promena, svi računaju na tehnologije uštede energije. Jasno je da će u perspektivi potražnja za energetskim sirovinama biti manja, a time i njihova cena. Da se ne ispostavi da bi azarbejdžanski gas, koji treba da se isporučuje po složenoj šemi kompromovanja-dekomprimovanja mogao da bude zlatan.
 

Da pretpostavimo da će konačna cena ipak pokazati svrsishodnost izgradnje trase. Hoće li Azarbejdžan, koji ima i druge obaveze za isporuku, imati dovoljno plavog goriva za sve?

Mislim da Azarbejdžan u svakom slučaju neće imati dovoljno gasa za sve. Po sporazumu sa Gaspromom on se obavezao da naredne godine udvosturči isporuke u našu zemlju. On daje gas mašrutom Baku-Tbilisi-Erzerum. Još da ne zaboravimo obaveze prema Nabuku, čiji je planirani kapacitet 31 milijarda kubnih metara gasa godišnje... I samo turkmenskim gorivom, koje još treba dostaviti u tačku dodira sa Nabukom, tačnije izgraditi cevovod, stvar neće moći da se okonča. Pa i Turkmeni već izvoze svoje gorivo u Kinu.
 

Ako se ipak sirovine i finansije nađu za AGRI i projekat se ispostavi mogućim, neće li u tom slučaju postradati interesi Rusije?

Smatram da treba sasvim mirno da se odnosimo prema tom projektu. Jer o čemu se u suštini radi? O isporukama 6-7 milijardi kubnih metara gasa godišnje u prvobitnoj fazi. Za primer - kapacitet Južnog toka iznosi 63 milijarde kubnih metara, Severnog 55. Preko snažnih mreža za transport gasa u Ukrajini mi izvozimo u Evropu 125 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Imamo sklopljene dugoročne ugovore sa evropskim partnerima. Jasno da nam AGRI nije konkurent. Razmatraćemo ga kao još jedan pokušaj da se diverzifikuju isporuke plavog goriva u Evropu. Pokušaj koji je po meni ipak sumnjiv i koji se pojavio, da dodamo, zbog neodređenosti oko projekta Nabuko, čiji je potencijalni učesnik Baku.