Arktik - sve tanji led koji se topi

Arktik je jedini region na u svetu gde se posledice globalnog otopljenja izuzetno osećaju: sve tanji led koji se topi, smanjenje snežnog pokrivača, porast prosečne godišnje temperature. Danas je i ceo ostali svet počeo da oseća negativne posledice koje se dešavaju na najsevernijoj tački zemlje. Zato se ne radi toliko o osvajanju prirodnih resursa poslednjeg netaknutog spremišta na planeti, koliko o proučavanju procesa koji se odvijaju na Arktiku i mogućnosti da se njihove negativne posledice svedu na najmanju moguću meru. Ovome je posvećen međunarodni forum „Arktika - teritorija dijaloga" koji se održava u Moskvi.

„Zbog topljenja glečera nivo svetskog okeana se podiže 51 santimetar," izjavio je u svom referatu direktor norveškog polarnog insituta, Jan-Gunar Vinter, i mnogi gradovi, koji se nalaze u priobalnoj zoni, mogu se naći ispod vode. Podjednako neveselu sliku daje i njegov kolega, norveški naučnik Olaf Orhajm: „Ponašanje voda Severnog Ledenog okeana i njegovog dna menja se mnogo brže nego što je to bilo do pre nekoliko godina." Sliku gotovo apokaliptičkog sižea u bliskoj budućnosti završava ruski naučnik Vladimir Katcov - „... u drugoj polovini 21. veka može se desiti da leti ne bude leda koji pluta" i to će imati vrlo radikalan uticaj na klimu.

Zato danas treba da zaboravimo na bilo kakve sukobe, da iz svog leksikona isključimo sintagmu „borba za resurse", kaže američki naučnik-klimatolog Robert Korel:

Susreti poput ovog pomažu saradnju i otklanjanje napetosti koja postoji oko Arktika. Mislim da sve treba da radimo zajedno, a ne pojedinačno. Ovim povodom sam razgovarao s mnogim Rusima, oni misle isto što i ja. Već smo stvorili mehanizme saradnje, postoji Arktički savet. A današnji susret je dobar signal Rusije koji pokazuje da joj je ovaj problem bitan

Za nas je sad važno da shvatimo mehanizme promena koje se danas dešavaju na Arktiku, - nastavlja pomoćnik predsednika Rusije Aleksandar Bedricki:

Arktički region je važan zbog toga što još uvek nisu dovoljno proučene biogeofizičke funkcije regulisanja klime. Ne izdvajaju se samo gasovi kao u staklenicima usled ljudske delatnosti, već se smanjuje mogućnost apsorpcije ekološkog sistema. A upravo ovaj faktor može biti mnogo važniji nego izdvajanje gasa poput onog u staklenicima.

Naučnici dobro shvataju potrebu za saradnjom prilikom proučavanja Arktike, a političarima i biznismenima tek predstoji da od konkurencije pređu na zajednička rešenja.