Арктик - све тањи лед који се топи

Арктик је једини регион на у свету где се последице глобалног отопљења изузетно осећају: све тањи лед који се топи, смањење снежног покривача, пораст просечне годишње температуре. Данас је и цео остали свет почео да осећа негативне последице које се дешавају на најсевернијој тачки земље. Зато се не ради толико о освајању природних ресурса последњег нетакнутог спремишта на планети, колико о проучавању процеса који се одвијају на Арктику и могућности да се њихове негативне последице сведу на најмању могућу меру. Овоме је посвећен међународни форум „Арктика - територија дијалога" који се одржава у Москви.

„Због топљења глечера ниво светског океана се подиже 51 сантиметар," изјавио је у свом реферату директор норвешког поларног инситута, Јан-Гунар Винтер, и многи градови, који се налазе у приобалној зони, могу се наћи испод воде. Подједнако невеселу слику даје и његов колега, норвешки научник Олаф Орхајм: „Понашање вода Северног Леденог океана и његовог дна мења се много брже него што је то било до пре неколико година." Слику готово апокалиптичког сижеа у блиској будућности завршава руски научник Владимир Катцов - „... у другој половини 21. века може се десити да лети не буде леда који плута" и то ће имати врло радикалан утицај на климу.

Зато данас треба да заборавимо на било какве сукобе, да из свог лексикона искључимо синтагму „борба за ресурсе", каже амерички научник-климатолог Роберт Корел:

Сусрети попут овог помажу сарадњу и отклањање напетости која постоји око Арктика. Мислим да све треба да радимо заједно, а не појединачно. Овим поводом сам разговарао с многим Русима, они мисле исто што и ја. Већ смо створили механизме сарадње, постоји Арктички савет. А данашњи сусрет је добар сигнал Русије који показује да јој је овај проблем битан

За нас је сад важно да схватимо механизме промена које се данас дешавају на Арктику, - наставља помоћник председника Русије Александар Бедрицки:

Арктички регион је важан због тога што још увек нису довољно проучене биогеофизичке функције регулисања климе. Не издвајају се само гасови као у стакленицима услед људске делатности, већ се смањује могућност апсорпције еколошког система. А управо овај фактор може бити много важнији него издвајање гаса попут оног у стакленицима.

Научници добро схватају потребу за сарадњом приликом проучавања Арктике, а политичарима и бизнисменима тек предстоји да од конкуренције пређу на заједничка решења.