Avganistan: prijateljstvo bez posrednika

Uvoditi ruske trupe u Avganistan nema svrhe. Svi zadaci kao što je suprotstavljanje švercu narkotika i osiguranje regionalne bezbednsoti mogu se rešiti sa daljine. Do takvog zaključka došli su eksperti koji su razmatrali problem avganistankog čvora u Moskvi. Analitičari su održali okrugli sto na temu Avganistan: da li je moguća saradnja Rusije i SAD?
 

Saopštenja da Moskva i Brisel aktivno razmatraju učešće Rusije u avganistanskoj kampanji, pojavila su se u zapadnim medijima krajem oktobra. Tvrdilo se da će ovo pitanje postati jedno od glavnih na predstojećem novembarskom samitu NATO-a u Lisabonu uz učešće ruske delegacije. Ipak stalni predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin istog trenutka je opovrgao ovu informaciju.
 

Da podsetimo da je povod početka operacija SAD i njihovih saveznika u Avganistanu poslužio teroristički akt 11. septembra 2001. godine u Njujorku. Danas na teritoriji Avganistana deluje međunarodni kontigent antiterorističke koalicije, koju predvode predstavnici komande oružanih snaga SAD i NATO-a. Njegovi osnovni zadaci su, kako se tvrdi, traženje u eliminisanje terorista ekstremističkog pokreta Taliban i iste te Al-Kaide. Ipak uspeh kampanja nije donela: talibani kontrolišu značajni deo terotorije zemlje, tok avganistanskih narkotika ne prestaje. To je priznao i Barak Obama, koji je psotavio cilj da se što pre prekine operacija. I u traženju izlaza iz nastale situacije, faktički traži međunarodnu pomoć.
 

Za Moskvu u aktuelnoj sitauciji nema smisla da šalje sovje trupe u Avganistan. Što se tiče pomoći američkim partnerima, Moskva im već pomaže – na primer, osigurava tranzit tereta u Kabul. A predtave SAD o proširenju saradnje često su daleke od realnosti, istakao je na zasedanju profesor Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Rusije Oleg Kulakov.
 

Mi još nemamo jedinstven prilaz, na različite načine gledamo na to što se tamo dešava. Ni američka strana, po meni, ni naša strana do kraja ne mogu da zamisle kakva ta saradnja može da bude i kakve oblasti može da obuhvati. U celini, sudeći po tome kakvi predlozi se daju sa te strane, od nas u celini žele nemoguće.
 

Ipak, Rusija može da odigra važnu ulogu u regulisanju avganistanskog problema. Veze Moskve i Kabula su istorijske, oni mogu da sarađuju bez posrednika, ubeđen je predsednik Centra za avganistanska istraživanja, glavni urednik internet-agencije Avganistan.ru Omar Nesar.
 

Meni se čini da je Rusija dužna da razvija bilateralne odnose sa Avganistanom. Moskva ne treba da daje zapadu, pre svega SAD, da postane glavni posrednik u njihovim odnosima. Rusija sa Avganistanom ima davnašnje istorijske, kulturne veze, zato je potrebno razvijati i direktne veze.
 

Sa tim što Moskvi nisu potrebne međuinstance u izgadnji veze sa Kabulom, slažu se svi učesnici okruglog stola. Po rečiam Nesara, Avganistan vidi u Rusiji samostalni faktor, koji je uvek zauzimao važno mesto u spoljnoj politici zemlje. I to kako Moskva bude gradila svoje dalje odnose sa Kabulom, može direktno da utiče na njene pozicije u islamskom svetu.
 

Da podsetmo da praktičnu pomoć Avganistanu Rusija pruža odavno i aktivno. Tako avganistanski narkotički policajci prolaze pripremu na bazi ruskog MUP-a. Moskva je dostavila organima reda Avganistana 20 hiljada automata Kalašnjikov. Ruske specijalne službe učestvuju u operacijama uništavanja fabrika za proizvodnju heroina. O propirenju sličnih formi saradnje, najverovatnije, i biće reči na narednom samitu NATO-a.