Авганистан: пријатељство без посредника

Уводити руске трупе у Авганистан нема сврхе. Сви задаци као што је супротстављање шверцу наркотика и осигурање регионалне безбеднсоти могу се решити са даљине. До таквог закључка дошли су експерти који су разматрали проблем авганистанког чвора у Москви. Аналитичари су одржали округли сто на тему Авганистан: да ли је могућа сарадња Русије и САД?
 

Саопштења да Москва и Брисел активно разматрају учешће Русије у авганистанској кампањи, појавила су се у западним медијима крајем октобра. Тврдило се да ће ово питање постати једно од главних на предстојећем новембарском самиту НАТО-а у Лисабону уз учешће руске делегације. Ипак стални представник у НАТО-у Дмитриј Рогозин истог тренутка је оповргао ову информацију.
 

Да подсетимо да је повод почетка операција САД и њихових савезника у Авганистану послужио терористички акт 11. септембра 2001. године у Њујорку. Данас на територији Авганистана делује међународни контигент антитерористичке коалиције, коју предводе представници команде оружаних снага САД и НАТО-а. Његови основни задаци су, како се тврди, тражење у елиминисање терориста екстремистичког покрета Талибан и исте те Ал-Каиде. Ипак успех кампања није донела: талибани контролишу значајни део тероторије земље, ток авганистанских наркотика не престаје. То је признао и Барак Обама, који је псотавио циљ да се што пре прекине операција. И у тражењу излаза из настале ситуације, фактички тражи међународну помоћ.
 

За Москву у актуелној ситауцији нема смисла да шаље совје трупе у Авганистан. Што се тиче помоћи америчким партнерима, Москва им већ помаже – на пример, осигурава транзит терета у Кабул. А предтаве САД о проширењу сарадње често су далеке од реалности, истакао је на заседању професор Војног универзитета Министарства одбране Русије Олег Кулаков.
 

Ми још немамо јединствен прилаз, на различите начине гледамо на то што се тамо дешава. Ни америчка страна, по мени, ни наша страна до краја не могу да замисле каква та сарадња може да буде и какве области може да обухвати. У целини, судећи по томе какви предлози се дају са те стране, од нас у целини желе немогуће.
 

Ипак, Русија може да одигра важну улогу у регулисању авганистанског проблема. Везе Москве и Кабула су историјске, они могу да сарађују без посредника, убеђен је председник Центра за авганистанска истраживања, главни уредник интернет-агенције Авганистан.ру Омар Несар.
 

Мени се чини да је Русија дужна да развија билатералне односе са Авганистаном. Москва не треба да даје западу, пре свега САД, да постане главни посредник у њиховим односима. Русија са Авганистаном има давнашње историјске, културне везе, зато је потребно развијати и директне везе.
 

Са тим што Москви нису потребне међуинстанце у изгадњи везе са Кабулом, слажу се сви учесници округлог стола. По речиам Несара, Авганистан види у Русији самостални фактор, који је увек заузимао важно место у спољној политици земље. И то како Москва буде градила своје даље односе са Кабулом, може директно да утиче на њене позиције у исламском свету.
 

Да подсетмо да практичну помоћ Авганистану Русија пружа одавно и активно. Тако авганистански наркотички полицајци пролазе припрему на бази руског МУП-а. Москва је доставила органима реда Авганистана 20 хиљада аутомата Калашњиков. Руске специјалне службе учествују у операцијама уништавања фабрика за производњу хероина. О пропирењу сличних форми сарадње, највероватније, и биће речи на наредном самиту НАТО-а.