Propast politike sile SAD

Nemoć sile. To je, prema mišlenju ruskog politikologa Fjodora Lukjanova, jedan od rezultata prve decenije 21. veka. Vojne kampanje u Iraku i Avganistanu su to očigledno demonstrirale.
 

I u Avganistanu, i u Iraku SAD nisu mogle da postignu postavljene ciljeve. Istovremeno su demonstrirale svoju nemoć i pretenzije na jednopolarnost svetskog sistema na čelu sa SAD-om, - smatra glavni urednik časopisa «Rusija u globalnoj politici» Fjodor Lukjanov.
 

 Do toga nije došlo jer čak ni neverovatno moćna zemlja kao što je Amerika nije u stanju da igra ulogu svetske imperije. To je jednostavno nemoguće.  Nijedna zemlja ne može da to učini. Kad se to nije desilo, sve se nalazi u haotičnom stanju. Nalazimo se u sredini prelaznog perioda, koji se računa od početka 1990-ih godina. Možda smo čak i prevalili sredinu. Međutim, očito je da ne znamo konačnu stanicu tog prelaznog modela.
 

SAD su jednostrano priuštile sebi pravo da ocenjuju, odlučuju i primenjuju silu u globalnim razmerima posle napada terorista na Međunarodni trgovinski centar u Nju-Jorku. To je najjasnije definisao politikolog Zbignev Bžezinski. Prema njegovom mišlenju,  kredit 11. septembra 2001. godine je morao da u najmanju ruku u toku 10 godina obezbedi SAD pravo na rešenje osnovnih svetskih problema o kojem se ne raspravlja.
 

Međutim, protekla decenija je rasterala mnoge iluzije. Iza lake okupacije Iraka su usledile godine haosa. Perspektive obnavljanja stabilnosti u zemlji su za sada neodređene. Zato je dobio Iran. SAD, mada to nisu želele,  osloboile su Teheran od jednog od najvećih neprijatelja. Brzo svrgavanje režima talibana u Avganistanu  se pretvorilo za Ameriku i NATO u  dugogodišnju beznadežnu kampanju. Brzo raste broj žrtava – vojnika alijanse, talibana, civila. SAD i NATO su se našli u političkom i vojnom ćorsokaku. Njihova strategija postaje sve sumnjivija. Najmoćnija vojna država u istoriji ispala je nesposobna da pobedi jednu od najzaostalijih zemalja u svetu.
 

Teško je ubedljivije dokazati nemoć sile.