Пропаст политике силе САД

Немоћ силе. То је, према мишлењу руског политиколога Фјодора Лукјанова, један од резултата прве деценије 21. века. Војне кампање у Ираку и Авганистану су то очигледно демонстрирале.
 

И у Авганистану, и у Ираку САД нису могле да постигну постављене циљеве. Истовремено су демонстрирале своју немоћ и претензије на једнополарност светског система на челу са САД-ом, - сматра главни уредник часописа «Русија у глобалној политици» Фјодор Лукјанов.
 

 До тога није дошло јер чак ни невероватно моћна земља као што је Америка није у стању да игра улогу светске империје. То је једноставно немогуће.  Ниједна земља не може да то учини. Кад се то није десило, све се налази у хаотичном стању. Налазимо се у средини прелазног периода, који се рачуна од почетка 1990-их година. Можда смо чак и превалили средину. Међутим, очито је да не знамо коначну станицу тог прелазног модела.
 

САД су једнострано приуштиле себи право да оцењују, одлучују и примењују силу у глобалним размерима после напада терориста на Међународни трговински центар у Њу-Јорку. То је најјасније дефинисао политиколог Збигнев Бжезински. Према његовом мишлењу,  кредит 11. септембра 2001. године је морао да у најмању руку у току 10 година обезбеди САД право на решење основних светских проблема о којем се не расправља.
 

Међутим, протекла деценија је растерала многе илузије. Иза лаке окупације Ирака су уследиле године хаоса. Перспективе обнављања стабилности у земљи су за сада неодређене. Зато је добио Иран. САД, мада то нису желеле,  ослобоиле су Техеран од једног од највећих непријатеља. Брзо свргавање режима талибана у Авганистану  се претворило за Америку и НАТО у  дугогодишњу безнадежну кампању. Брзо расте број жртава – војника алијансе, талибана, цивила. САД и НАТО су се нашли у политичком и војном ћорсокаку. Њихова стратегија постаје све сумњивија. Најмоћнија војна држава у историји испала је неспособна да победи једну од најзаосталијих земаља у свету.
 

Тешко је убедљивије доказати немоћ силе.