Poezija uspeha

Pobede na konkursima, međunarodne nagrade i premije – takva su priznanja kulturnog sveta dobili mnogi Rusi prošle godine. Ali 2010. godina je bila najsrećnija za film i klasičnu muziku.


O poeziji van poezije su govorili pre svega povodom rediteljskog debija Alekseja Fedorčenka. Njegov film „Tihe duše“ – erotska drama i etnografska mistifikacija – je postao učesnik dva međunarodna filmska festivala: u Veneciji i Abu-Dabiju. U UAE film je dobio „Crni biser“ – najveću nagradu. U Veneciji – prestižnu premiju „Ozela“ za najbolju kameru. Obe nagrade su pre svega zasluga Mihaila Kričmana. Filmski kritičar Valerij Kičin ga je nazvao umetnikom sa kamerom:


Mihail Kričman ume da oživi prirodu, da je natera da govori, da bude živa, da pokaže veličine i muziku prirode. U filmu „Tihe duše“ severni ruski pejzaž je apsolutno magičan. Pri tom Kričman tako upisuje likove u taj pejzaž da se setimo filmova Andreja Tarkovskog, odnosno obrazaca visoke poezije u filmu.


Rusi su se u punoj meri pokazali i u Varšavi kako učesnici Međunarodnog konkursa posvećenog Šopenu. Prvo mesto ovog veoma teškog konkursa je osvojila Julijana Avdejeva. Kritičari su rekli da je to senzacija svetskog kalibra. Prvo, zato što 45 godina na tom konkursu nije pobeđivala žena, drugo zato što 25 godina nisu pobeđivali Rusi. A još: nikada u istoriji predstavnici jedne zemlje nisu zauzimali sva tri prva mesta. Glasu Rusije je o rezultatima ovog konkursa govorila profesor Moskovskog konzervatorijuma Vera Gornostajeva:


Za mene je to pobeda ruske klavirske škole. 0d 10 finalista – 5 iz Rusije. Kao muzičari oni su svi apsolutno različiti, i za to se takođe može reći „bravo“ ruskoj školi. Jer kada bi svi učili jedno, to ne bi bila škola. Naša je tradicija da učimo tako da individualnost ostane na prvom mestu.


Rukovodilac peterburškog Marijinskog teatra Valerij Gergijev se slaže sa tim. Prošle godine čuveni muzičar je dobio i nagradu za vaspitanje i pripremu mladih muzičara. To je premija „Saekulum“ Drezdenskog muzičkog festivala, najvećeg u Nemačkoj. Nagrada je zvanično priznanje važne strane delatnosti Valerija Gergijeva, jer on skoro svake godine upoznaje svet sa novim muzičkim talentima.


Treba verovati mladima, treba rizikovati – govori Valerij Gergijev. – Ja sam uvek tako postupao i najbolje to znaju i Ana Netrebko, i Olga Borodina, i Vladimir Galuzin – poznati u celom svetu umetnici. Kad god sam primećivao da ima nešto u pevaču, forsirano sam ga vodio do najvećih operskih partija.

Eto takve su kulturne visine koje su pokorili Rusi prošle godine. I te visine moraju postati odskočne daske za ovu godinu.