Kosmos kao filmska epopeja

Povodom 50-godišnjice leta čoveka u kosmos, koje će biti obeleženo 12. aprila u Rusiji se snima film, koji govori o tome kako je prokrčen put u svemir, kako su pravljene prve rakete i kosmički brodovi, i o tome da je pionir osvajanja kosmosa bio Rus – Jurij Gagarin.

Kosmos je nesumnjivo privlačna tema za filmske stvaraoce. Međutim, bilo je složeno obrađivati ovu temu u sovjetsko vreme, jer se sve što je povezano s kosmičkom naukom i tehnikom, držalo u najvećoj tajnosti na državnom nivou. Čak je i ime glavnog konstruktora svemirskih brodova – Sergeja Koroljova, čoveka, koji je omogućio odlazak Jurija Gagarina u kosmos, zemlja saznala tek nakon neočekivane smrti naučnika. I tek 6 godina kasnije, 1972. oojavio se prvi film – „Kroćenje vatre“ u čiju osnovu su ušle stranice iz biografije Sergeja Koroljova. Samo malo se otkrio krajičak zavese nad tajnom.
 

Mnogo otvorenija i detaljnija bila je televizijska serija, snimljena 2007. godine povodom sto godina od rođenja Sergeja Koroljova. Ona je s dokumentovanom tačnošću prikazala događaje iz života velikog naučnika i konstruktora, koji je morao da izdrži i staljinističke represije i nezaslužena poniženja i neverovatno radno opterećenje, i presing odgovornosti kad je 50-ih godina, sa svojim istomišljenicima stvarao kosmičku industriju u zemlji, koja još uvek nije zalečila rane, koje su joj naneli rata i Hitlerovi fašisti. Televizijska serija „Koroljov“ pokazala je i složen karakter glavnog konstruktora – strastvenog, predanog čoveka, koji nije trpeo laž i nije umeo da pristaje na kompromise.
 

I evo nove serije pod radnim nazivom „Kedar – prodire u nebo“. Režiser serije, Aleksandar Baršak je u intervjuu za „Glas Rusije“ rekao da je želeo da pogleda na istorijski događaj, osvajanje kosmosa od strane čoveka – kao na delo celog sveta. Kao na teško rvanje dveju super država – Sovjetskog Saveza i SAD zbog prvenstva u kosmosu. „I to što je Sovjetski Savez izašao kao pobednik u ovoj borbi za mene je čudo HH veka,“ tvrdi Aleksandar Baršak.
 

Evo, ovo prodiranje, - kaže režiser, - kad u pepelu rata ljudi, koji su izašli iz Staljinovih logora, koji su se tek oprali od gareži rata, došli k sebi, prihvatili su se onih malih mogućnosti koje su imali. Jer mi smo po svim tačkama bili iza Amerike – po vrstama čelika, po svim tehnologijama, a bez obzira na to desilo se čudo. Šačica ljudi s Koroljevom na čelu naterala je celu zemlju i ceo svet da prvi let u kosmos dožive kao simbol pobede, kao simbol  napretka. Danas, - nastavlja režiser Aleksandar Baršak, - čovek se više brine o tome da mu cipele budu nove, da promeni mobilni telefon, a tada su ljudi u siromaštvu nauku dizali na kosmičke visine! Čovek je prolazio kroz surova iskušenja, ali je sačuvao u sebi neku svetlost. I za mene lično je to važno. Ovaj film je poema o onima koji su se sačuvali, o generaciji ljudi kao što su pisci Solženjicin, Šalamov, ljudi s fanatičnom verom u ono što rade.
 

Ove danas retke ljudske osobine na ovaj ili onaj način se pokazuju i u radovima savremenih ruskih filmskih pregalaca, kad se oni obraćaju vremenu nastanka kosmičke nauke i tehnike. Filmovi kao što su „Vojnik od papira“ ili „Kosmos kao predosećaj“, snimljeni već u 21. veku i dobitnici međunarodnih nagrada, daleki su od dokumentarnosti, ali su vrlo tačni kad je u pitanju osećaj atmosfere 50-60-ih godina, kad su ljudi živeli od visokih ideala i bili spremni da žrtvuju život radi sna.
 

Uostalom u savremenoj ruskoj kinematografiji se pojavio i film, koji temu kosmonautike obrađuje bez patosa, naprotiv, u humoristički-huliganskoj formi. To je film „Gagarinov“ unuk, koji je morao da promeni ime u „Unuk kosmonauta“ nakon što su rođaci prvog kosmonauta Zemlje podneli tužbu protiv njegovih autora. U principu, zaista je teško zamisliti kao Gagarinovog unuka dečaka-sirotana, malog crnog samozvanca. Uzgred rečeno, on i sam na kraju filma priznaje da očajnički laže!