Rusija započinje čišćenje Arktika

Ovih dana dopisnik Glasa Rusije Irina Gardenina boravila je u Rsoprirodonadzoru Rusije sa namerom da precizira neke detalje iz života arktičkog simbola – belog medveda. To je jedini vid kopnenih sisara čije su glavno stanište ostrva i plutajuće sante Artkika. Bez obzira na boravak u teškodostpunim mestima planete po čoveka, beli medved je postao žrtva lovaca, i već 1970. godine brojnost vrste je počela opasno da se smanjuje. Tada, u drugoj polovini prošlog veka, arktičke zemlje su donele delotvorne mere – zabranile lov, počele da čuvaju ključna staništa medveda, u potpunosti zatvorila za posetu ostrva gde se rađaju i rastu beli medvedići. Ali, bez obzira na to, Međunarodni savez za očuvanje prirode prognozira da do 2050. godine populacija može da se smanji za još 30%, što će postati početak nestanka vrste.
 

Na opštu sitauciju utiču i nagle promene klime na Arktiku. Po prognozama zagrevanje će i dalje trajati, ako ne zauvek, onda u krajnjoj liniji još 10-15 godina. Umanjuje se površina leda, a beli medvede lovi ne u vodi, nego upravo na santama.
 

Sve ove vrlo nepovoljne okolnosti spajaju se sa još jednom ruskom nevoljom – zagađenjem obala i ostrva na Arktiku. Aktuelnost čišćenja Arktika radi spasavanja svega živog u tom ekstremnom regionu, kao i samog čoveka, postala je tema razgovora sa Zamenikom rukovodioca Rosprirodonadzora RF Amirhanom Amirhanovom.

Od početka januara vlada RF je počela da finansira ovaj rad. Objavljen je tender za čišćenje od metalnog otpada i buradi Zemlje Franca Josifa. To je, naravno, samo početak, pošto su naše arktičke teritorije ogromne. Započinjemo upravo od Zemlje Franca Josifa zato što je to mesto obitavanja belog medveda zapadne populacije. Populacija u Barencovom moru je zajednička sa Norveškom. Sada, kada su regulisana pogranična pitanja sa Norveškom, naši kontakti sa nroveškim kolegama su postali širi i prijateljskiji po svim pitanjima, između ostalog i ekološkim. Na Špicbergenu Norvežani su stvorili Centar za očuvanje biodiverziteta i nameravaju, koristeći večiti lde, da naprave tamo večno skladište semena svih bilja na planeti. Sledeći korak će biti čuvanje gena živih organizama Zemlje. Tako da se na arhipelagu praktično stvara gentska banka svega živog na planeti. Mi smo već izjavili svoju želju da učestvujemo u tom važnom poslu. Oslonac će biti ruska naučna stanica koja radi već na desetine godina u gradu Barencburgu na Špicbergenu.
 

Pitanje očuvanja životinjskih vrsta i biljaka Severa sastavni je deo globalne ekologije. Prirodne kataklizme čovek, nažalost, nije u stanju da spreči. Ipak on može i već počinje da radi mnogo korisnog za spasenje prirode, ogradivši je od sopstvenog štetnog uticaja. I početak je već označen u Arktiku.