Русија започиње чишћење Арктика

Ових дана дописник Гласа Русије Ирина Гарденина боравила је у Рсоприродонадзору Русије са намером да прецизира неке детаље из живота арктичког симбола – белог медведа. То је једини вид копнених сисара чије су главно станиште острва и плутајуће санте Арткика. Без обзира на боравак у тешкодостпуним местима планете по човека, бели медвед је постао жртва ловаца, и већ 1970. године бројност врсте је почела опасно да се смањује. Тада, у другој половини прошлог века, арктичке земље су донеле делотворне мере – забраниле лов, почеле да чувају кључна станишта медведа, у потпуности затворила за посету острва где се рађају и расту бели медведићи. Али, без обзира на то, Међународни савез за очување природе прогнозира да до 2050. године популација може да се смањи за још 30%, што ће постати почетак нестанка врсте.
 

На општу ситауцију утичу и нагле промене климе на Арктику. По прогнозама загревање ће и даље трајати, ако не заувек, онда у крајњој линији још 10-15 година. Умањује се површина леда, а бели медведе лови не у води, него управо на сантама.
 

Све ове врло неповољне околности спајају се са још једном руском невољом – загађењем обала и острва на Арктику. Актуелност чишћења Арктика ради спасавања свега живог у том екстремном региону, као и самог човека, постала је тема разговора са Замеником руководиоца Росприродонадзора РФ Амирханом Амирхановом.

Од почетка јануара влада РФ је почела да финансира овај рад. Објављен је тендер за чишћење од металног отпада и буради Земље Франца Јосифа. То је, наравно, само почетак, пошто су наше арктичке територије огромне. Започињемо управо од Земље Франца Јосифа зато што је то место обитавања белог медведа западне популације. Популација у Баренцовом мору је заједничка са Норвешком. Сада, када су регулисана погранична питања са Норвешком, наши контакти са нровешким колегама су постали шири и пријатељскији по свим питањима, између осталог и еколошким. На Шпицбергену Норвежани су створили Центар за очување биодиверзитета и намеравају, користећи вечити лде, да направе тамо вечно складиште семена свих биља на планети. Следећи корак ће бити чување гена живих организама Земље. Тако да се на архипелагу практично ствара гентска банка свега живог на планети. Ми смо већ изјавили своју жељу да учествујемо у том важном послу. Ослонац ће бити руска научна станица која ради већ на десетине година у граду Баренцбургу на Шпицбергену.
 

Питање очувања животињских врста и биљака Севера саставни је део глобалне екологије. Природне катаклизме човек, нажалост, није у стању да спречи. Ипак он може и већ почиње да ради много корисног за спасење природе, оградивши је од сопственог штетног утицаја. И почетак је већ означен у Арктику.