Arhangelski karavan: put Lomonosova u veliki svet

31. januara u Moskvi je otvorena izložba Arhangleski karavan. To je prva umetnička akcija u kulturnom programu posvećenom 300-godišnjici od rođenja velikog ruskog naučnika enciklopediste Mihaila Lomonosova.
 

Naš prvi univerzitet – tako je Mihaila Lomonosova nazvao pesnik Aleksandar Puškin. I zaista, višestrani talenti i raznovrsna delatnost Lomonosova dopuštaju da se govori o njemu kao o osnivaču mnogih grana nauke u Rusiji, kao o grandioznoj figuri uporedivoj sa gigantima epohe Renesanse.
 

Težnja ka znanjima objašnjava se ne samo fenomenom Lomonosova, već i mestom gde je proveo detinjstvo, mladost – to je Pomorje, govori u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora zavičajnog muzeja Ljudmila Simakova.
 

Pomorci su doslovno ljudi koji žive pored mora. To su doseljenici iz raznih ruskih krajeva koji su naselili teritoriju Severa. Oni su bili zemljoradnici, tačnije umeli su da oru, da gaje raž. Ali, došavši na Sever i naselivši se pored obala Belog mora, suočili su sa novom sitaucijom i za nekoliko vekova postali su pomorski narod i stvorili svoju pomorku kulturu. Ovde u Pomorju postoji izreka: More je naša njiva. Osobenost stanovnika tih krajeva je još u tome što oni nisu znali za feudalno pravo, bili su slobodni. Preduzimljivost, radoznalost, umeće posmatranja vremenskih prilika, stanja atmosfere kod njih je bilo u krvi, inače na moru ne bi preživeli! Severna mora su surova... I Mihail Lomonosov koji je već sa 10 godina izlazo na more da ribari upijao je tu kulturu, kaže ekspert.
 

Na izložbi Arhangelski karavan predstavljena je klasična seljačka kuća, skoro ista ona u kojoj je odrastao genije ruske nauke. Zanimljivo što je prostorija za stoku bila takođe deo kuće. Preko širokog drvenog mostića tu je moglo da se uđe ili izađe na kolima ili sankama. A za vreme ljutih mrazeva, ne napuštajući kuću, čovek je mogao da se brine o životinjama. Unutrašnji prostor kuće zauzimale su ruska peć, klupe duž zidova, u desnom uglu od ulaza ispod ikona stajao je veliki izrezbaren sto. Pokućstvo, izrezano od drveta, crveno-beli vezeni peškiri – sve je ovde lakonično, lišeno raskoši.
 

O visokom umetničkom ukusu zanatlija ruskog Severa govore na primer ženske nošnje ukrašene biserom, kao i radovi rezbara od kosti, primećuje Ljudmila Simakova.
 

U svetlim severnim rekama ima bisernih školjki, kaže ekspert. Bilo je prilično mnogo bisera, ali on nije previše krupan, sivkaste je nijanse. I ovaj rečni biser bio je ukras ženskih kapa i crkvenih predmeta. Praktično svaka žena je imala kapu ukrašenu biserom. Ako se govori o umetničkim zanatima, nastavlja Ljudmila simakova, u 18. veku u velikom selu Holmogori, nedaleko od sela gde je rođen Lomonosov, razvijalo se rezbarenje kosti. Čuvena je holmogorska rezbarena kost – to je delo iz zavičaja Lomonosova. Odlikuje se posebnom prefinjenošću, neprekidnim motivom. Od kosti su pravili kutijice, ramove za ogledala. Predmete su isporučivali i na carski dvor, i izvozili preko granice.
 

Ruski Sever je u to vreme bio kraj sa mnoštvom manastira, koji su imali vrlo velike biblioteke. U biblioteku Antonievo-Sijskog manastira, u čijem je podvorju živeo ujak Lomonosova, budući naučnik često je svraćao. I moguće je da je neke knjige iz 17. veka iz ovog manastira, predstavljene na izložbi Arhangelski karavan, mladi Lomonosov držao u rukama.