Архангелски караван: пут Ломоносова у велики свет

31. јануара у Москви је отворена изложба Арханглески караван. То је прва уметничка акција у културном програму посвећеном 300-годишњици од рођења великог руског научника енциклопедисте Михаила Ломоносова.
 

Наш први универзитет – тако је Михаила Ломоносова назвао песник Александар Пушкин. И заиста, вишестрани таленти и разноврсна делатност Ломоносова допуштају да се говори о њему као о оснивачу многих грана науке у Русији, као о грандиозној фигури упоредивој са гигантима епохе Ренесансе.
 

Тежња ка знањима објашњава се не само феноменом Ломоносова, већ и местом где је провео детињство, младост – то је Поморје, говори у интервјуу за Глас Русије заменик директора завичајног музеја Људмила Симакова.
 

Поморци су дословно људи који живе поред мора. То су досељеници из разних руских крајева који су населили територију Севера. Они су били земљорадници, тачније умели су да ору, да гаје раж. Али, дошавши на Север и населивши се поред обала Белог мора, суочили су са новом ситауцијом и за неколико векова постали су поморски народ и створили своју поморку културу. Овде у Поморју постоји изрека: Море је наша њива. Особеност становника тих крајева је још у томе што они нису знали за феудално право, били су слободни. Предузимљивост, радозналост, умеће посматрања временских прилика, стања атмосфере код њих је било у крви, иначе на мору не би преживели! Северна мора су сурова... И Михаил Ломоносов који је већ са 10 година излазо на море да рибари упијао је ту културу, каже експерт.
 

На изложби Архангелски караван представљена је класична сељачка кућа, скоро иста она у којој је одрастао геније руске науке. Занимљиво што је просторија за стоку била такође део куће. Преко широког дрвеног мостића ту је могло да се уђе или изађе на колима или санкама. А за време љутих мразева, не напуштајући кућу, човек је могао да се брине о животињама. Унутрашњи простор куће заузимале су руска пећ, клупе дуж зидова, у десном углу од улаза испод икона стајао је велики изрезбарен сто. Покућство, изрезано од дрвета, црвено-бели везени пешкири – све је овде лаконично, лишено раскоши.
 

О високом уметничком укусу занатлија руског Севера говоре на пример женске ношње украшене бисером, као и радови резбара од кости, примећује Људмила Симакова.
 

У светлим северним рекама има бисерних шкољки, каже експерт. Било је прилично много бисера, али он није превише крупан, сивкасте је нијансе. И овај речни бисер био је украс женских капа и црквених предмета. Практично свака жена је имала капу украшену бисером. Ако се говори о уметничким занатима, наставља Људмила симакова, у 18. веку у великом селу Холмогори, недалеко од села где је рођен Ломоносов, развијало се резбарење кости. Чувена је холмогорска резбарена кост – то је дело из завичаја Ломоносова. Одликује се посебном префињеношћу, непрекидним мотивом. Од кости су правили кутијице, рамове за огледала. Предмете су испоручивали и на царски двор, и извозили преко границе.
 

Руски Север је у то време био крај са мноштвом манастира, који су имали врло велике библиотеке. У библиотеку Антониево-Сијског манастира, у чијем је подворју живео ујак Ломоносова, будући научник често је свраћао. И могуће је да је неке књиге из 17. века из овог манастира, представљене на изложби Архангелски караван, млади Ломоносов држао у рукама.