Igra vredi uloga

Ruska naftna kompanija Rosnjeft spremna je da započne traženje novih parntera za razradu nalazišta. Odluka da se istupi iz sporazuma sa britanskom BP izazvana je odustajanjem ruskih akcionera TNK-BP od prodaje svog udela u konzorcijumu. Da podstimo da su ranije upravo ruski akcioneri – konzorcijum AAR – blokirali posao, smatravši da su Britanci prekršili ranije dogovore.

Rosnjeft je spremna da raspiše novi program razrade naftnih nalazišta u arktičkom epikontinentalnom pojasu i planira da uključi u ove projekte strane partnere, izjavio je ministar energetike Sergej Šmatko.

Kompanija Rosnjeft uskoro će objaviti svoj program rada u arktičkom epikontinentalnom pojasu. Najvažnije sastoji se u tome šta neuspeli sporazum ni na koji način ne vezuje ruke kompaniji Rosnjeft za rad u pojedinim pravcima, između ostalog sa kompanijom BP. Bilo bi nam zanimljivo da naš novi partner osigura dostpu najsavremenijim tehnologijama rada u epikontinentalnom pojasu.

Arktik ostaje najsperspektivniji region eksploatacije nafte i gasa. Prema podacima Geološke službe SAD, tamo se nalzi 90 milijardi barela nafte, skoro po 50 milijardi kubnih metra gasa i gasnog kondenzata. Ako se uporedi sa svetskim rezervama, Arktik čini 7% čitave nafte i četvrtinu gasa. Rusiji pripada preko 60% svih tih rezervi, što uslovljava interesovanje velikih svetskih kompanija za arktičke projekte, istakao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik rukovodioca analitičkog odseka kompanije Alor Ivnest Dmitrij Ljutjagin.

Mnoge kompanije poželele bi da se nađu u takvim projektima. Jer ove rezerve za sada su netaknute, i teško da će uskoro započeti njihova ekspluatacija. U dalekoj perspektivi arktički projekti mogu biti zanimljivi.

Jasno da posle saopštenja o neuspehu posla sa BP, pojavljuju se novi pretendenti na arktičke razrade. Međunarodne naftne i gasne kompanije neće odustati od tako lakomog komada, uvereni su i drugi eksperti.

Jasno je da učesnik arktičkih projekata treba da poseduje i tehnologije, i veštinu rada u teškim klimatskim uslovima. Sa ove tačke gledišta velike svetski naftni i gasni koncerni danas se nalaze u istoj kategoriji, ističe Dmitrij Ljutjagin.

Ove kompanije, u suštini, konkurišu među sobom, razvijaju tehnologije eksploatacije. Reč je ne samo o ekspluataciji na kontinentu. Ove kompanije ulaze u razradu nalazišta na moru i usavršavaju tehnologije prerade nafte.

U svakom slučaju, zaključuju eksperti, osvajanje Arktika je projekat narednih vekova. I jasno da se on može ostvariti samo uz zajedničke napore nekoliko kompanija u okviru meunarodnih projekata.