Ruski muzeji: modernizacija? Ne, inovacije!

18. maja obeležava se Međunarodni dan muzeja – profesionalni praznik koji ruski muzejski radnici imaju više od drugih prava da smatraju svojim. On je utvrđen 1977. godine na inicijativu sovjetskog predstavništva u Međunarodnom savetu muzeja i svake godine održava se pod posebnom devizom. Predmeti će ispričati tvoju istoriju – takva je ovogodišnja deviza.

Ipak sasvim pod drugom devizom uoči Dana muzeja razvila se diskusija predstavnika najvećih muzeja Moskve, Sankt-Peterburga, Velikog Novgoroda i Tomska. Tačnije: Muzeji Rusije između vlasti i građana.

Stupajući u diskusiju, predsevnik Saveza muzeja Rusije, direktor čuvenog peterburškog Ermitaža Mihail Piotrovski, kritikovao je projekat Programi osiguranja očuvanosti muzejskog fonda RF i razvoja muzeja, sračuna do 2020. godine. Po njegovom mišljenju, govoriti o očuvanosti fondova uz masovno odsustvo skladišta fondova jednostavno je ružno.

Ovaj program smo razmatrali na kolegijumu Ministarstva kulture i on ništa ne valja, kaže Mihail Piotrovski. To je tipični produkt onoga št nazivamo modernizacija – kada se iznajmljuje konsultantska firma, zatim ova firma piše neke projekte, ne znajući uopšte šta se u stvari radi i na kraju ispada program koji treba ozbiljno da se dorađuje. Modernizacija našim muzejima nije potrebna, i ne treba je posebno podvlačiti: naši muzeji su sasvim savremeni i rade na nivou svih savremenih muzeja! Inovacije su druga stvar: program treba da bude inovacioni. U RF, nastavlja Mihail Piotrovski, ne samo da nema skladišta fondova, nema kulture skladišta fondova. Da, u Ermitažu ono postoji, mi smo ga izdejstvovali neviđenim naporom, i ono je između ostalog najbolje na svetu. Tamo se razvija čitav sistem kulture prikazivanja, pošto su otvoreni fondovi kao element muzejskog života već inovacione stvari. Sada će se graditi fondovi, mada pre 5-6 godina niko nije čuo tu reč, nije hteo, i ja, kada sam putovao po zemlji, morao sam da koristim sve svoje snage i ugled da nagovaram: gradite za muzeje fondove, to je važnije od farbanja fasada.

Svoje akcente u diskusiji postavila je i direktor moskovske Tretjakovske galerije Irina Lebedeva.

U savremenom društvu vrlo je važno da i društvo kao takvo, i vlasti, i muzejski radnici spoznaju da muzej počinje da vrši dve punopravne funkcije. To je pre svega tradicionalna i pozitivno konzervativna uloga očuvanja, zato što je muzej institucija našeg sećanja. Istovremeno shvatamo da bazične forme delovanja muzeja – čuvanje, naučno proučavanje, popularizacija i prikazivanje kolekcije, treba da se spoje sa novim važnim pravcima. To su inovacioni prilazi u realizaciji bazičnih funkcija – pretvaranje muzeja u kulturne centre. Pri čemu ne samo vlast treba da pokloni tome pažnju, već i biznis. To treba da postane zajednički zadatak.

Vlast ima dva zadatka, uveren je Mihail Piotrovski. Jedan je bezbednost građana i zemlje, a drugi očuvanje i predaja kulturnog nasleđa. I treba je naterati da to čini. Zato što u našem virtualnom svetu više nema ničeg realnog. Muzeji su možda ono jedino autentično što je ostalo.