Slovenski svet: problemi komunikacije

Metafora našeg posla je most kojim se može preći na drugu stranu, u drugi kulturni kontekst, u drugi diskurs, tvrde učesnici Međunarodne konferencije Slovenska kultura: izvori, tradicije, saradnja. Forum otvoren u Moskvi, u čijem radu učestvuju predstavnici 12 zemalja, priređen je povodom Dana slovenske pismenosti i kulture.

Slovenski svet, slovenska kultura, slovenska duša – šta stoji iza ovakvih pojmova? Nad time u intervjuu za Glas Rusije razmišlja učesnik konferencije, docent moskovskog Instituta za ruski jezik Puškin Natalija Bondarenko.

Za sva vremena dominantna svojstva Slovena – ako govorimo o pozitivnim svojstvima – uvek su bili ljubav prema svojoj domovini, sloga, zaštita rođene zemlje, istorijsko pamćenje, milosrđe, očuvanje porodice kao čestice svog roda. I naravno, brižljivi odnos prema maternjoj reči.

Nažalost, danas najčešće mora da se govori ne o ovim objedinjavajućim svojstvima, već o onome što razdvaja, primećuje Natalija Bondarenko.

Zemlje Istočne Evrope sve više i više se apstrahuju od Rusije, smatrajući sebe zemljama koje spadaju u zapadni svet. To suprotstavljanje, koje se sada jasno vidi, potiče od nepoznavanja bogate i samosvojne kulture svake slovenske zemlje, smatra naučnik. Kako da se ne setimo tim povodom misli poznatog sprpskog pica Gorana Petrovića: mnogi narodi nestali su ne zato što su imali mnogo neprijatelja, već zato što nisu imali šta da kažu. Zauvek umiru oni kojih se ne sećaju. A svi ostali nastavljaju da postoje tako kako o njima pričaju. Rusiju sada slovenske zemlje vide kao državu zanimljivu u prvom redu po svojim energentima, primećuje Natalija Bondarenko. I nažalost ruski jezik tražen je uglavnom u poslovnim krugovima, a njegova kulturna komponenta značajno je smanjena.

Ipak postoji kretanje u drugom, suprotnom pravcu, govori Natalija Bondarenko.

To čime se sada bavi i naš institut između ostalog i ruske dijaspore u inostranstvu formira sasvim drugu predstavu o Rusiji u slovenskom svetu. I glavne ovde, po mom mišljenju, treba da budu istorijski propisane osnove, a ne savremena situacija. Danas mlade ljude pokreću uglavnom pragmatika i racionalizam, nastavlja Natalija Bondarenko. Oni koji su boravili u nekim zemljama sa visokim nivoom ekonomije, ističu da je tamo živeti bolje. Povodom toga sećam se vrlo obuhvatne misli poljskog prosvetitelja i filozova 18. veka Stranislava Stašica. On je govorio da mladi ljudi, skrenuti sa puta istorijama onih država u kojima nikada neće živeti, i ne znajući onu zemlju u kojoj treba da žive, još u mladosti počinju da se muče praznim mislima. Kada odrastu, oni više neće voleti svoju kuću, oni će se dosađivati u svojoj rođenoj zemlji koju neznaju. Tako da je popularizacija samosvojnog kulturnog nasleđa slovenskih naroda danas jedan od važnih zadataka.

Mislim da popularizacija jezika i kultura Slovena kod nas, u Rusiji, i drugo višenje Rusije u slovenskom svetu mogu da nam pomognu da bolje upoznamo jedni druge i da očuvamo bogati sloj nasleđa i tradicija slovenskih naroda, zaključuje Natalija Bondarenko.