Libija: sto dana raketno-bombaških napada na Libiju

Među mnoštvom jubilarnih datuma pojvio se i takav: sto dana raketno-bombaških napada NATO-a na suverenu Libiju. Oko pet hiljada napada. Sa stotinama civinih žrtava, ne isključujući decu. Tako se u praksi realizuje rezolucija SB UN o zoni zabranjenoj za letove rađajući kod Libijaca gnev i želju za osvetom. Citiramo: Jednom ćemo vam vratiti i tada će vaši stanovi postati legitimni ciljevi, pripretio je Moamer Gadafi.

Broj bez krivice "krivih" Libijaca, palih pod udarima „preciznog oružja“ NATO-a, alijansa zvanično smanjuje do 24 osobe. Zvanični Tripoli govori o skoro 800.

Od 28 NATO partnera u operaciji učestvuje 8. O visokom stepenu solidarnosti to teško da govori. Šef Pentagona Robert Gejts žalio se ovih dana da osnovni teret opet pada na SAD. Evropljani se pozivaju na vanredne finansijske okolnosti, nastale zbog krize. A Italija se založila za primirje, posle čega je usledila žestoka pridika od strane generalog sekretara NATO-a Andresa Foga Rasmusena. I stvarno: o kakvom primirju može biti reči, ako SAD i njhivi saveznici blokiraju čak predlog Tripolija da uputi u Libiju međunarodnu komisiju za istragu. Najverovatnije zbog bojazni da će umesto "zverstava" Gadafija na svetlost dana isplivati druga nemila slika. O tome kako NATO vojnici u manijakalnom staranju da fizički likvidiraju Gadafija, šalju na onaj svet sve od reda. Dajemo reč ekspertu Igoru Korotčenku, koji je istakao postizanje političkog konsenzusa unutar NATO-a.

Praksa je pokazala da kada je reč o glasanju o principijelnim ključnim problemima, SAD prilično efikasno uvrću ruke svima koji pokušaju da brane sopstvenu tačku gledišta. Vidimo, naravno, uvećanje protivrečnosti i uzajamnih optužbi od strane učesnika operacije. Sa druge – NATO kao vojna mašina za sada nastavlja da deluje metodično, dosledno, ciljano. Naravno, to što nema upečatljivih vojnih uspeha objašnjava se time što je sama Evropa bez SAD praktično zaboravila da ratuje. I u tom pogledu na primeru Libije vidimo da alijansa bez vojne komponente SAD deluje neefikasno čak u takvim ograničenim po razmerama dejstvima, kao što je libijski teatar.

U evropskim medijima pojavilo se višeznačno saopštenje. Ne zna se da li je neko njegov inspirator ili nije, a suština je sledeća: ako Haški krivični sud izda nalog za hapšenje Gadafija kao zločinca (a kako se saznaje, Sud odlučio je da izda taj nalog) , za NATO će se pojaviti povod za kopnenu operaciju. Legitimnu ili ne? Na ovo pitanje odgovara potpredsednik Asocijacije međunarodnog prava Oleg Hlestov.

Pokušaji zapadnih zemalja da bar nešto smisle kako bi primenili oružane snage protiv Libije mogu da postoje. Ali prema Povelji UN i međunarodnom pravu odluka o primeni oružane sile protiv države donosi se isključivo u SB UN. SB usvojio je dve rezolucije o Libiji. Gde je rečeno da se može primeniti oružana sila protiv vlade Libije kako bi se ona sprečila da koristi ratno vazduhoplovstvo. I gotovo. U pogledu kopnenih snaga sve je nezakonito. To se kategorički ne slaže sa normama međunarodnog prava.

Rusija je već više puta zažalila što nije uložila veto na rezoluciju SB. Moskva je verovala da je NATO neće verolomno koristiti kao kart-blanš za realizaciju svojih političkih ciljeva: utvrđivanja prozapadnog režima u bogatoj naftnoj zemlji. Citiramo: Od solidne rezolucije napravili su papir kojim se prikriva besmislena vojna operacija – konstatovao je predsednik Dmitrij Medvedev. Verovatno će lekcija koristiti. Kremlj je jasno stavio do znanja: ništa slično u pogledu Sirije u SB neće dopustiti.