Либија: сто дана ракетно-бомбашких напада на Либију

Међу мноштвом јубиларних датума појвио се и такав: сто дана ракетно-бомбашких напада НАТО-а на суверену Либију. Око пет хиљада напада. Са стотинама цивиних жртава, не искључујући децу. Тако се у пракси реализује резолуција СБ УН о зони забрањеној за летове рађајући код Либијаца гнев и жељу за осветом. Цитирамо: Једном ћемо вам вратити и тада ће ваши станови постати легитимни циљеви, припретио је Моамер Гадафи.

Број без кривице "кривих" Либијаца, палих под ударима „прецизног оружја“ НАТО-а, алијанса званично смањује до 24 особе. Званични Триполи говори о скоро 800.

Од 28 НАТО партнера у операцији учествује 8. О високом степену солидарности то тешко да говори. Шеф Пентагона Роберт Гејтс жалио се ових дана да основни терет опет пада на САД. Европљани се позивају на ванредне финансијске околности, настале због кризе. А Италија се заложила за примирје, после чега је уследила жестока придика од стране генералог секретара НАТО-а Андреса Фога Расмусена. И стварно: о каквом примирју може бити речи, ако САД и њхиви савезници блокирају чак предлог Триполија да упути у Либију међународну комисију за истрагу. Највероватније због бојазни да ће уместо "зверстава" Гадафија на светлост дана испливати друга немила слика. О томе како НАТО војници у манијакалном старању да физички ликвидирају Гадафија, шаљу на онај свет све од реда. Дајемо реч експерту Игору Коротченку, који је истакао постизање политичког консензуса унутар НАТО-а.

Пракса је показала да када је реч о гласању о принципијелним кључним проблемима, САД прилично ефикасно уврћу руке свима који покушају да бране сопствену тачку гледишта. Видимо, наравно, увећање противречности и узајамних оптужби од стране учесника операције. Са друге – НАТО као војна машина за сада наставља да делује методично, доследно, циљано. Наравно, то што нема упечатљивих војних успеха објашњава се тиме што је сама Европа без САД практично заборавила да ратује. И у том погледу на примеру Либије видимо да алијанса без војне компоненте САД делује неефикасно чак у таквим ограниченим по размерама дејствима, као што је либијски театар.

У европским медијима појавило се вишезначно саопштење. Не зна се да ли је неко његов инспиратор или није, а суштина је следећа: ако Хашки кривични суд изда налог за хапшење Гадафија као злочинца (а како се сазнаје, Суд одлучио је да изда тај налог) , за НАТО ће се појавити повод за копнену операцију. Легитимну или не? На ово питање одговара потпредседник Асоцијације међународног права Олег Хлестов.

Покушаји западних земаља да бар нешто смисле како би применили оружане снаге против Либије могу да постоје. Али према Повељи УН и међународном праву одлука о примени оружане силе против државе доноси се искључиво у СБ УН. СБ усвојио је две резолуције о Либији. Где је речено да се може применити оружана сила против владе Либије како би се она спречила да користи ратно ваздухопловство. И готово. У погледу копнених снага све је незаконито. То се категорички не слаже са нормама међународног права.

Русија је већ више пута зажалила што није уложила вето на резолуцију СБ. Москва је веровала да је НАТО неће вероломно користити као карт-бланш за реализацију својих политичких циљева: утврђивања прозападног режима у богатој нафтној земљи. Цитирамо: Од солидне резолуције направили су папир којим се прикрива бесмислена војна операција – констатовао је председник Дмитриј Медведев. Вероватно ће лекција користити. Кремљ је јасно ставио до знања: ништа слично у погледу Сирије у СБ неће допустити.