EU očigledno ne planira da preda Grčku

Izbor izjava vodećih evrospkih i američkih finansijskih autoriteta o žalosnoj sitauciji u Grčkoj objavio je nemački list Menadžer magacin. Državni dug od 330 milijardi evra nije šala. I do kraja godine on može da se uveća sa 140 do 165% unutrašnjeg bruto proizovda, što takođe ostavlja utisak. Recepti koje predlažu finansijski gurui uglavnom nisu ovi, ali očigledno ništa drugo nauka i praksa još nisu našli. Komentator Sergej Guk ukratko je sumirao glavne teze, koje je zamolio da prokomentariše ugledni ruski ekspert, potpredsednik RAN Aleksandar Nekipelov.

Privatizaciju velike državne svojine preporučuje bivši kancelar Nemačke Helmut Šmit. Ona treba da bude praćena dugoričnim programom stimulisana zapošljavanja, proizvodnje i prihoda stanovništva. Potrebni su infrastrukturni projekti, izmeđuostalog fomiranje masovne industrije izrade solarne električne energije. U tome ga podržava ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble. Izvoz električne energije od solarnih baterija roba je koja je uvek konkurentna, ubeđen je on. Oba teškaša se razilaze u jednom. Šojble ne želi ni da čuje za izlazak Grčke iz zone evra. Šmit u tome ne vidi trgediju, smatrajući: čak bankrotstvo jedne male partnerske zemlje imalo bi samo prolazno psihološko dejstvo.

Šef Evrogrupe Žan-Klod Junker uzda se u čarobnu snagu novca. Hitno izdvajanje drugog paketa pomoćiu vrednosti od 120 milijardi evra bilo bi univerzalni lek za Grčku. Dok bi šef Evropske banke Žan-Klod Triše više voleo da nalegne na administrativne poluge. Njegov san je da napravi za EU jedinstveno ministarstvo finansija. Sa ovlašćenjima da se meša u finansijsku politiku pojedinih država.

Novu varijantu „Maršalovog plana“ za Grčku predložio je predsednik upravnog odbora osiguravajuće kompanije Alijansa Mihael Dikman. Restrukturizacija, smatra on, neće spasiti Grčku. Zato će se spasonosnim ispostaviti drugi recept: Šta ometa da se fabrike umesto Istočne Evrope i Azije prenesu u Grčku?

Ovaj konzilijum oko postelje bolesne Grčke utvrdio je jedno: potpunu rzanovrsnost mišljenja. Pouzdani recept za spas očigledno niko nema. Ili ipak? Šta će reći tim povodom ruski ugledni ekonomista akademik Aleksandar Nekipelov?

Situacija je vrlo složena, u prvom redu za samu Grčku i za EU. Ovo pitanje postavlja vrlo ozbiljne probleme u pogledu integracione budućnosti jedinstvene Evrope. Diskusije će se, naravno, voditi, ali EU, verovatno će se držati linije koju je već označila. Teško da će odpustiti bankrotstvo grčke, zato što je to vrlo ozbiljan udarac i po EU. Ali insistiraće na usvajanju strogih finansijskih odluka i vrlo brižljivo će ih pratiti. Meni se čini neizbežnom rekonstrukcija duga. Po meni, to je priča koja će dugo biti aktualna. Brzog rešenja tu ne može biti. Unapred je nemoguće pretpostaviti sve detalje. Ali što se tiče vektora, meni se čini da ga je EU već označila.

Lideri EU, po svemu sudeći, zaista ne planiraju da predaju Grčku. Makar iz tog razloga što posledice njenog bankrotstva evropskim poreskim obveznicima mogu da budu skuplje od pomoći. A u detalje i konkretni doprinos svih učesnika spasilačke operacije EU moraće da se udubljuju još mnogo puta.