Kristin Legard staće na čelo MMF

Ministar ekonomije i finansija Francuske Kristin Lagard izabrana je na dužnost predsednika Međunarodnog monetarnog fonda. Odluka je doneta u utorak na zasedanju Saveta direktora fonda u Vašingtonu. Lagard će početi sa radom 5. jula.

Neočekivanim se ovaj ishod nikako ne može nazvati. Čim je prethodni šef MMF Dominik Stros-Kan, optužen za silovanje sobarice, pre vremena dao ostavku, njegova sunarodnica Kristin lagard postala je jedan od prvih pretendenata na ovu dužnost. Osim nje dužnost direktora MMF nameravao je da zauzme predsednik Nacionalne banke Kazahstana Grigorij marčenko, ministar za ekonomsko planiranje JAR Trevor Manuel, direktor CB Izraela Stenli Fišer. Svi oni su iz raznih razloga ispali iz trke. Osnovni suparnik Lagard bio je direktor CB Meksika Agustin Karestens. On se borio do kraja, čak kada se saznalo da francuskinju podržavaju ne samo EU i SAD, već i zemlje u razvoju, u prvom redu članovi BRIKS. To je i predodredilo pobedu, smatra rukovodilac Centra za francuska istraživanja Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski.

Na Lagard, sa njenim iskustvom i reputacijom, koje je ona stekla na čelu Ministarstva za ekonomiju i finansije Francuske, polaže se velika odgovornost. Od nje i od Fonda očekuju više nego što je to bilo pre krize. I u tom pogledu, čini mi se, kandidatura Lagard je dostojna. Činjenica da su je podržale i zemlje u razvoju, posebno zemlje BRIKS, govori o tome da ih je ona uverila da će se Fond brinuti ne samo o EU i SAD.

Neće li Lagard odustati od ideje reforme MMF.

Zemlje u razvoju nedovoljno su zastupljene u MMF, one treba da budu zastupljene bolje. To se tiče uprave, kvota za glasanje, porekla rukovodioca Fonda. Takva poboljšanja će samo povećati legitimnost MMF.

Između ostalog, teško da od Lagard treba očekivati revolucionarne promene.

I ne radi se samo o tome što je za novog rukovodioca MMF prvi put u istoriji izabrana žena. Takve strukture su uvek konzervativne, teško podležu promenama. To potvrđuje sama činjenica imenovanja predstavnika Zapadne Evrope na dužnost predsednika. Mada za međunarodni finansijski sistem bilo bi mnogo produktivnije puvući se od ustaljenih tradicija, govori član Komiteta Državne dume RF za finansijsko tržište, član upravngo odbora RSPP Anatolij Aksakov.

Bilo bi bolje kada bi rukovodilac MMF bio ili predstavnik Azije, na primer Kine, ili naše zemlje. Tada, zaista, bile bi moguće ozbiljne reforme. Međunarodne finansijske institucije, u koje spada MMF, preživljavaju krizu. Sve ukazuje na to da je potrebna njihova obziljna reforma, kako bi se povećao njihov ugled i efektivnost.

Da li je Kristin Lagard u stanju to da uradi ili će morati da se čeka još 5 godina, dok ne prođu novi izbori za šefa MMF? Za sada su eksperti skloni misli da sada Fond ima previše tekućeg posla da bi se kardinalno menjao iznutra.