Кристин Легард стаће на чело ММФ

Министар економије и финансија Француске Кристин Лагард изабрана је на дужност председника Међународног монетарног фонда. Одлука је донета у уторак на заседању Савета директора фонда у Вашингтону. Лагард ће почети са радом 5. јула.

Неочекиваним се овај исход никако не може назвати. Чим је претходни шеф ММФ Доминик Строс-Кан, оптужен за силовање собарице, пре времена дао оставку, његова сународница Кристин лагард постала је један од првих претендената на ову дужност. Осим ње дужност директора ММФ намеравао је да заузме председник Националне банке Казахстана Григориј марченко, министар за економско планирање ЈАР Тревор Мануел, директор ЦБ Израела Стенли Фишер. Сви они су из разних разлога испали из трке. Основни супарник Лагард био је директор ЦБ Мексика Агустин Карестенс. Он се борио до краја, чак када се сазнало да францускињу подржавају не само ЕУ и САД, већ и земље у развоју, у првом реду чланови БРИКС. То је и предодредило победу, сматра руководилац Центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински.

На Лагард, са њеним искуством и репутацијом, које је она стекла на челу Министарства за економију и финансије Француске, полаже се велика одговорност. Од ње и од Фонда очекују више него што је то било пре кризе. И у том погледу, чини ми се, кандидатура Лагард је достојна. Чињеница да су је подржале и земље у развоју, посебно земље БРИКС, говори о томе да их је она уверила да ће се Фонд бринути не само о ЕУ и САД.

Неће ли Лагард одустати од идеје реформе ММФ.

Земље у развоју недовољно су заступљене у ММФ, оне треба да буду заступљене боље. То се тиче управе, квота за гласање, порекла руководиоца Фонда. Таква побољшања ће само повећати легитимност ММФ.

Између осталог, тешко да од Лагард треба очекивати револуционарне промене.

И не ради се само о томе што је за новог руководиоца ММФ први пут у историји изабрана жена. Такве структуре су увек конзервативне, тешко подлежу променама. То потврђује сама чињеница именовања представника Западне Европе на дужност председника. Мада за међународни финансијски систем било би много продуктивније пувући се од устаљених традиција, говори члан Комитета Државне думе РФ за финансијско тржиште, члан управнго одбора РСПП Анатолиј Аксаков.

Било би боље када би руководилац ММФ био или представник Азије, на пример Кине, или наше земље. Тада, заиста, биле би могуће озбиљне реформе. Међународне финансијске институције, у које спада ММФ, преживљавају кризу. Све указује на то да је потребна њихова обзиљна реформа, како би се повећао њихов углед и ефективност.

Да ли је Кристин Лагард у стању то да уради или ће морати да се чека још 5 година, док не прођу нови избори за шефа ММФ? За сада су експерти склони мисли да сада Фонд има превише текућег посла да би се кардинално мењао изнутра.