U traženju izlaza iz nuklearnog ćorsokaka

Teheran je pozitivno primio rusku inicijativu za regulisanje iranskog nuklearnog problema. To se saznalo posle pregovora u Moskvi između ministra inostranih poslova Rusije i njegovog iranskog kolege Alija Akbara Salehija.

Šestostrani pregovori o nuklearnom problemu Irana mogu biti obnovljeni uskoro. Tačni datum još treba da bude određen, ali glavno je što je Teheran pristao da razmotri rusku inicijativu za povratak za pregovarački sto uz učešće Rusije, SAD, Francuske, Velike Britanije, Kine i Nemačke. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Upznali smo naše iranske kolege sa koncepcijom uzajamnosti i etapnog prilaza. To je ruska inicijativa koju u celini prihvaaju drugi učesnici šestorke. I mogu sa zadovoljstvom da kažem da su naši iranski parnteri ispoljili živo interesovanje za to da u tom pravcu rade zajednički. Računamo da će to pomoći da napredujemo brže nego do sada, i da ćemo moći uskoro da obnovimo pregovore. Ne usuđujem se na navodim neke datume. Sve će zavisti od toga koliko učesnici ovih pregovora mogu da počnu da rade konkretno. I u vezi sa tim vrlo računamo da one ideje koje smo danas razmatrali, u pogledu kojih je gospodin Salehi izrazio prilično ozbiljnu zainteresovanost, mogu da nam pomognu da pređemo na ativnu fazu daljeg rada. I na osnovu njega da izbijemo na konačno zatvaranje ovog pitanja. Rusija će činiti sve da tome doprinese.

Zadatak Moskve je da se oživi dijalog i uspostavi atmosfera poverenja među stranama. Radi toga se predlaže etapno regulisanje svih danas postojećih problema. Pre svega, to se tiče sankcija SAD, koje vode samo ka eskalaciji napetosti u odnosima sa Iranom. U zamenu za to Teheran treba da ispuni sve zahteve MAGATE i da sarađuje sa šestorkom međunarodnih posrednika u koju ulaze stalni članovi SB UN.

Parakods sakncija se sastoji u tome što njihov glavni teret pada na pleća običnih Iranaca, ističe rukovodilac Centra za orijentalna istraživanja Diplomatske akademije MIP RF Andrej Volodin.

Sankcije ne rešavaju probleme, već stvaraju nove teškoće i neprijatnosti i otežavaju odnose kako bilateralnog karaktera, tako i regionalnog. Iransko rukovodstvo, naravno, želelo bi da Moskva, a ne neka druga evropska ili svetska prestonica bude posrednik u rešavanju takozvanog iranskog nuklearnog programa. Špekulacija povodom iranskog nuklearnog programa ima mnogo, ali verzije ostaju verzije. Konkretnih podataka o tome da je Iran u stanju da proizvodi nuklearno naoružanje u dogledno vreme za sada nema.

A ono što zaista može da izazove zabrinutost je situacija u regionu. Serija arapskih revolucija početkom 2011, libijska kriza, događaji u Siriji mogi da stvore ozbiljnu pretnju režimu nerasprostiranja nuklearnog naoružanja. Iran je saveznik Sirije i kao odgovor na pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti koju, kako mu se čini, stvara ovaj rat sankcija, može da pribegne oštrijim merama, na primer, podržavši antiameričke i antinato snage u regionu.

Takav razvoj događaja protivreči interesima svih, između ostalog Rusije, jer to predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Zato je Moskva zainteresovana da što pre nađe izlaz iz iranskog nuklearnog ćorsokaka.