У тражењу излаза из нуклеарног ћорсокака

Техеран је позитивно примио руску иницијативу за регулисање иранског нуклеарног проблема. То се сазнало после преговора у Москви између министра иностраних послова Русије и његовог иранског колеге Алија Акбара Салехија.

Шестострани преговори о нуклеарном проблему Ирана могу бити обновљени ускоро. Тачни датум још треба да буде одређен, али главно је што је Техеран пристао да размотри руску иницијативу за повратак за преговарачки сто уз учешће Русије, САД, Француске, Велике Британије, Кине и Немачке. Ово је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

Упзнали смо наше иранске колеге са концепцијом узајамности и етапног прилаза. То је руска иницијатива коју у целини прихваају други учесници шесторке. И могу са задовољством да кажем да су наши ирански парнтери испољили живо интересовање за то да у том правцу раде заједнички. Рачунамо да ће то помоћи да напредујемо брже него до сада, и да ћемо моћи ускоро да обновимо преговоре. Не усуђујем се на наводим неке датуме. Све ће зависти од тога колико учесници ових преговора могу да почну да раде конкретно. И у вези са тим врло рачунамо да оне идеје које смо данас разматрали, у погледу којих је господин Салехи изразио прилично озбиљну заинтересованост, могу да нам помогну да пређемо на ативну фазу даљег рада. И на основу њега да избијемо на коначно затварање овог питања. Русија ће чинити све да томе допринесе.

Задатак Москве је да се оживи дијалог и успостави атмосфера поверења међу странама. Ради тога се предлаже етапно регулисање свих данас постојећих проблема. Пре свега, то се тиче санкција САД, које воде само ка ескалацији напетости у односима са Ираном. У замену за то Техеран треба да испуни све захтеве МАГАТЕ и да сарађује са шесторком међународних посредника у коју улазе стални чланови СБ УН.

Паракодс сакнција се састоји у томе што њихов главни терет пада на плећа обичних Иранаца, истиче руководилац Центра за оријентална истраживања Дипломатске академије МИП РФ Андреј Володин.

Санкције не решавају проблеме, већ стварају нове тешкоће и непријатности и отежавају односе како билатералног карактера, тако и регионалног. Иранско руководство, наравно, желело би да Москва, а не нека друга европска или светска престоница буде посредник у решавању такозваног иранског нуклеарног програма. Шпекулација поводом иранског нуклеарног програма има много, али верзије остају верзије. Конкретних података о томе да је Иран у стању да производи нуклеарно наоружање у догледно време за сада нема.

А оно што заиста може да изазове забринутост је ситуација у региону. Серија арапских револуција почетком 2011, либијска криза, догађаји у Сирији моги да створе озбиљну претњу режиму нераспростирања нуклеарног наоружања. Иран је савезник Сирије и као одговор на претњу својој националној безбедности коју, како му се чини, ствара овај рат санкција, може да прибегне оштријим мерама, на пример, подржавши антиамеричке и антинато снаге у региону.

Такав развој догађаја противречи интересима свих, између осталог Русије, јер то представља претњу по националну безбедност. Зато је Москва заинтересована да што пре нађе излаз из иранског нуклеарног ћорсокака.