Francuska će uštedeti na bogatima

Pouzdanost druge ekonomije u Evropi je pod znakom pitanja. Uvećanje državnog duga i budžetskog deficita nateralno je vlasti Francuske da izjave da smanjuju državne troškove.

Za evropske zemlje objavljivanje smanjenja državnih troškova postalo je mal te ne uobičajena stvar. Sopstvenih sredstava nema dovoljno, a postalo je skupo pozajmljivati u beskraj: ivestitori više ne gore od želje da daju na zajam. Niz članova EU krenuo je putem smanjenja troškova na račun socijalnog opterećenja države. Ali, na primer, u Grčkoj je to izazvalo proteste. Vlasti Francuske, koje takođe dobro znaju snagu ulice, rešile su da ne rizikuju. Oni su odlučili da se bore protiv budžetskog deficita i državnog duga, koji značajno premašuju evropske normative, na račun bogatih Francuza i krupnog biznisa. Program vlade predviđa povećanje sa nule do 3% poreza na prihode iznad 500 hiljada evra godišnje, kao i lišavanje vlasnika nekretnina olašica.

Indikativno je da su biznismeni sami pozvali da se oporezuju dodatnim porezima. 16 najbogatijih ljudi Francuske u otvorenom pismu predložilo je da plati budžetu zemlje tri odsto veći porez u roku od tri godine. Obraćanje su potpisali direktori Danona, Sosiete Ženeral, Totala, Er Fransa, KLM, Pežo-Sitroena, kao i najbogatija građanka Francuske, vlasnica kompanije Loreal Lilian Betankur. Iz Pariza izveštava dopisnik Glasa Rusije Viktorija Senjkevič.

Francuski analitičari pitaju se koje ciljeve prate biznismeni i top-menadžeri koji su potpisali dokument. Iznose se najrazličitije verzije, između ostalog da je ovaj gest nekakva podrška najbogatijih ljudi Francuske Nikoli Sarkoziju na narednim presedničkim izborima. On je 2007. za njih uspostavio takozvani poreski štit, određenu granicu isplata u blagajnu države. Psole usvajanja ovog zakona vlasnica kozmetičke imperije Loreal Lilian Betankur je, na primer, 2008. godine dobila povraćaj od države od 30 miliona preplaćenog poreza.

Ipak Moris Levi, jedan od autora pisma i šef agencije Publisis kaže da ciljevi fiansijske elite nisu politički, već pre patriotski.

Sve je jednostavno, nema nikakvog drugog računa osim uvođenja reda u oblasti državnih finansija i izvesne pravde u raspodeli napora. Ništa više. Svima koji zamišljaju da je u pitanju vešt proračun kako bi se očuvalo nešto za budućnost, želim da kažem da nije tako. Postoji samo težnja a se predloži rešenje problema državnih finansija: jer Francuska u tou 30 godina nastavlja da se zadužuje. Hajde da zaustavimo tu paklenu mašinu.

Između ostalog, predsednik sindikalne organizacije Radna snaga Žan-Klod Maji izjavljuje da ovi groševi ne mogu da popune nastali deficit. Vlasti na ove optužbe odgovaraju ciframa. Premijer Francuske Fransua Fijon smatra da će obnarodovane mere pomoći zemlji da uštedi 2012. godine 12 milijardi evra, a budžetski deficit će se smanjiti do 4,5%. Dodatni prilivi u blagajnu se očekuju od povećanja akciza za alkohol i duvan. Ove godine cene cigareta i alkoholne produkcije će skočiti za 6%, naredne još toliko.