Nove ruske tehnologije za osvajanje podvodnih bogatstava Atlantika

Rusija je spremna da pristupi istraživanju korisnih sirovina na dnu Atlantskog okeana. Reč je o sulfidima polimetala u severnoj zoni Srednjeatlantskog grebena. Nedavno je Međunarodni organ za morsko dno utvrdio za Rusiju akcioni plan za istraživanje korisnih sirovina u Atlantskom okeanu.

Ruski region istraživanja se sastoji od sto blokova površine sto kvadratnih kilometara svaki. U radovima će učestovati Okeanološki institut, Plarna pomorska geološka ekspedicija, komapanija Južmorgeologija. Rusija ima značajno iskustvo u izučavanju nedara Svetskog mora. U poslednjih 30 godina izvedeno je preko 80 ekspedicija, potrošeno više od milijardu i po dolara budžetskih sredstava. Radi izvođenja predstojećih istraživanja biće opremljena i rekonstruisana naučno-istraživačka flota, između ostalog brodovi Južmorgeologija i Gelendžik.

Izgradnja još jednog supersavremenog istraživačkog broda planirana je za 2015-20. godinu. Jedno od glavnih pitanja prilikom razrade okeanskih ruda vezano je za dubinsko bušenje. Vrlo je skupo vršiti ga sa specijalnog broda i može da ga izvede samo konzorcijum vodećih zemalja. Ali u datom slučaju to jednostavno nije neophodno. Ovde je neophodno bušiti bušilicom koja se stavlja na dno. Tačnije nije potrebna kilometarska bušilica. I takvu tehniku već poseduju ruski stručnjaci, ističe Anatolij Lajba.

Postoji peterbušrka kompanija Sevmorgeo, koja razrađuje ogledne uzorke podvodne opreme. Oni već imaju spremnu maketu bušilice koja može da buši na dubinama do 6 kilometara pri dubini bušotine do 15 metara. Naredne godine planiraju se probe u moru. Tako da u principu možemo da izađemo na kraj sopstvenim snagama.

Uz to može se dodati da rude skupocenih metala leže praktično na površini, one se mogu prosto izgrebati – nisu potrebna okna. Kako bi eksploatacija ruda na dnu Svetskog mora bila rentabilna, treba da se podudare tri faktora – cene metala, potrebe za njima i postojanje tehnologija. Danas cene rastu, posebno za zlato, raste potreba u metalima, u prvom redu retkim. I već su se pojavile tehnologije sa kojima možemo da radimo na dnu okeana. Sve to treba da ubrza dolazak velikih rudarskih komapnija u taj biznis, ističe zamenik direktora Okeanaloškog instituta Georgij Čerkašev.

Dva faktora ulivaju optimizam. Danas se nafta vadi sa dubina od dva-tri kilometra. Tačnije tehnologije koje se tamo koriste mogu da se koriste i ovde. Drugo, privatna kompanija pionir u rudarskom pomorskom poslu – Nautilus minerals, već za dve godine planira da započne vađenje ruda  na dubini od kilometar i po. Istina učiniće to u ekonomskoj zoni ostrvske države Papua Nova Gvineja. Pojaviće se presedan, to je biti okidač i svi će videti da će to doneti profit.

Nautilus je kanadska kompanija, mada ni za koga nije tajna da u njoj 20% akcija pripada ruskom milijarderu Ališeru Usmanovu i kompaniji Metaloinvest koju on kontroliše. Tako se veliki ruski biznis već uključio u započetu trku za osvajanje ruda na dnu Svetskog mora.