Marko Šikuljak: Ako može borcima, onda i političarima treba imovinski cenzus

Najsporniji dio u nacrtu zakona (pored prava da vlada ništa ne isplaćuje ako procijeni da nema dovoljno para) o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca otadžbinskkog rata je stavka imovinskog cenzusa.

U praksi bi značilo da se nadoknada bircima ne plaća onima koji imaju i paru više od onoga što vlada smatra da je dovoljno za život. Kao da je neko ljudima gledao u imovinsko stanje onda kad ih je zvao u odbranu otadžbine.

Aktuelna vlast valjda želi da ispegla otkrivenu bruku da su i neki (za lokalne) prilike visokopozicionirani ljudi bez blama primali i boračke dodatke. A ja pouzdano znam da ima i onih koji nikada nisu primali nikakve dodatke, iako bi kao komadanti i sa odlikovanjem dobijali solidnu cifru. Što je, sem par nečasnih izuzetaka, dokaz da su ti dodaci u ovoj bijedi ljudima i više nego dobrodošli.

Čini se ipak da boračke orgnizacije vode ljudi bez političkog osjećaja i živca, koji nikako da jasno pokažu koliko je priča o cenzusu bezobrazana. Neka izađu sa jedinstvenim stavom da pristaju na imovinski cenzus, ukoliko svi poslanici, ministri, načelnici, odbornici, upravnoodboraši,... pristanu na imovinski cenzus za svoje plate.

Ako neki poslanik ima dva stana, ne mora imati 3000 maraka plate. Ako ima banku, osiguranje, privatni biznis... takođe. Ali nemojte samo odmah da prepisujete imovinu na strine i tetke. (Neće to biti ni laki politički poeni. Jedan se odrekao čitave poslaničke plate, pa nije postao predsjednik)

Nakon ovakvog zahtjeva trebalo bi se znati ko je na čemu. Borci bi ili sačuvali svoje crkavice, ili bi se utvrdilo ko je licemjer, pa bi se ka vlasti morali postaviti oportunije.