Svedočanstvo učesnika Nirnberškog tribunala

Pre 65 godina, 1. oktobra 1946. godine završio se Nirnberški sudski proces glavnih nacističkih ratnih zločinaca. U toku 11 meseci bilo je saslušano 240 svedoka optužbe i odbrane, proučeno oko 300 hiljada pismenih izjava, brojne  korpus delikti. SS, SD, gestapo su bile priznate zločinačkim organizacijama. Rukovodiocima nacional-socijalističke stranke je bila izrečena stroga presuda. Principi tog istorijskog sudskog procesa GS UN je utvrdila kao opštepriznate u borbi sa zločinima protiv čovečanstva.

Sve odluke Nirnberškog procesa, donete na sednicama Vojnog tribunala protiv glavnih nacističkih zločinaca nisu zastarele, već su stekle posebnu aktuelnost, - rekao je u intervjuu Glasu Rusije jedan od  još živih učesnika Nirnberškog procesa, sovjetski diplomata i novinar Enver Mamedov.

Sve ono što je bilo rečeno o agresiji, zločinima u vreme ratova ušlo je u zakonodavstvo mnogih zemalja. Odluke, koje su i danas deo politike UN, ne mogu da zastare. Zato nije u pravu onaj ko pokušava da opravda nacističke zločince, tvrdeći da su uzalud obešeni. Ustvari je to bio Sud mnogih naroda.

I to, zločincima su bile pružene mogućnosti za odbranu. Oni su imali izvrsne advokate, najbolje umove u pravnom polju nacističke Nemačke. To su bili sedi starci u mantijama lila boje, koji su ubeđivali tribunal da su tobože  oni nisu krivi. Kriv je Gering, delimično. Međutim, u pravom smislu  reči su krivi Hitler, Himler i Gebels koji su naneli najveću štetu. Ostali nisu krivi.

Međutim, na sednicama tribunala je bilo predstavljeno hiljade dokumenata, među njima i nemačkih, koji su svedočili o neopisivim zločinima, a koji su izazvali pravednu odmazdu. Mislim da ih je sve trebalo obesiti. Međutim, troje su putili. Među njima su bili Šaht, glavni ekonomista Hitlera, Frič, desna ruka Gebelsa koji je trovao radiotalase. Pustili su čak bivšeg ministra finansija i predsednika Rajhsbanke Funka, koji je čuvao u sefovima banke zlatne krunice, skinute sa zuba Jevreja, spaljenih u pećima logora smrti u Treblinku, Osvencimu, Dahau.

Danas niz radikalnih nacionalističkih elemenata, koristeći slobodu govora, pokušava da revidira istoriju. Neće uspeti.

Odluke Nirnberga su bili i biće temelj za dalju delatnost međunarodnog pravnog sistema, - uveren je Enver Mamedov.