Сведочанство учесника Нирнбершког трибунала

Пре 65 година, 1. октобра 1946. године завршио се Нирнбершки судски процес главних нацистичких ратних злочинаца. У току 11 месеци било је саслушано 240 сведока оптужбе и одбране, проучено око 300 хиљада писмених изјава, бројне  корпус деликти. СС, СД, гестапо су биле признате злочиначким организацијама. Руководиоцима национал-социјалистичке странке је била изречена строга пресуда. Принципи тог историјског судског процеса ГС УН је утврдила као општепризнате у борби са злочинима против човечанства.

Све одлуке Нирнбершког процеса, донете на седницама Војног трибунала против главних нацистичких злочинаца нису застареле, већ су стекле посебну актуелност, - рекао је у интервјуу Гласу Русије један од  још живих учесника Нирнбершког процеса, совјетски дипломата и новинар Енвер Мамедов.

Све оно што је било речено о агресији, злочинима у време ратова ушло је у законодавство многих земаља. Одлуке, које су и данас део политике УН, не могу да застаре. Зато није у праву онај ко покушава да оправда нацистичке злочинце, тврдећи да су узалуд обешени. Уствари је то био Суд многих народа.

И то, злочинцима су биле пружене могућности за одбрану. Они су имали изврсне адвокате, најбоље умове у правном пољу нацистичке Немачке. То су били седи старци у мантијама лила боје, који су убеђивали трибунал да су тобоже  они нису криви. Крив је Геринг, делимично. Међутим, у правом смислу  речи су криви Хитлер, Химлер и Гебелс који су нанели највећу штету. Остали нису криви.

Међутим, на седницама трибунала је било представљено хиљаде докумената, међу њима и немачких, који су сведочили о неописивим злочинима, а који су изазвали праведну одмазду. Мислим да их је све требало обесити. Међутим, троје су путили. Међу њима су били Шахт, главни економиста Хитлера, Фрич, десна рука Гебелса који је тровао радиоталасе. Пустили су чак бившег министра финансија и председника Рајхсбанке Функа, који је чувао у сефовима банке златне крунице, скинуте са зуба Јевреја, спаљених у пећима логора смрти у Треблинку, Освенциму, Дахау.

Данас низ радикалних националистичких елемената, користећи слободу говора, покушава да ревидира историју. Неће успети.

Одлуке Нирнберга су били и биће темељ за даљу делатност међународног правног система, - уверен је Енвер Мамедов.