Misija je ostvariva

Parlamentarne izbore u Rusiji posmatraće predstavnici zemalja ZND, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), kao i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OBSE). Centralna izborna komisija je uputila zvanične pozive ovim međunarodnim organizacijama. Kompromis između Biroa za demokratske institucije i prava čoveka (BDIPČ) OBSE i CIK je takođe postignut. Dvesta ljudi iz Biroa će doći u Državnu dumu 4. decembra da nadgleda izbore.

Izborna kampanja za Dumu ulazi u odlučujuću fazu. Pozivi inostranim supervizorima upućeni su odmah nakon što je CIK registrovala spiskove svih sedam stranaka, koje učestvuju na izborima. Poziv za posmatranje glasanja dobile su međunarodne strukture, koje se time bave profesionalno. „Sad očekujemo odgovor od njih,“ saopšteno je iz CIK za „Glas Rusije“. Podsetićemo da s većinom inostranih organizacija nije bilo problema u vezi s brojem članova i rokovima. Na primer, PSSE namerava da pošalje u Rusiju 40 inspektora. Po tradiciji, izuzetak predstavlja Biro za demokratske institucije i prava čoveka (BDIPČ) OBSE. Biro i CIK nisu odmah uspeli da se dogovore o broju posmatrača. I u Organizaciji su se žalili na to što je Moskva ograničila sastav misije na dvesta posmatrača. Planirano je da se uputi 260. Pritom Evropljani svoju poziciju ničim nisu obrazložili. Ovde je umesno setiti se sličnog konflikta koji se desio za vreme prethodne kampanje. BDIPČ je prvo bojkotovao parlamentarne, a zatim i predsedničke izbore u Rusiji 2007-2008. godine. I tada je predmet spora predstavljao broj posmatrača. Stiče se utisak da se ciljevi i zadaci BDIPČ veoma razlikuju od proklamovanih, pa i od zadataka posmatrača uopšte, - kaže zamenik predsednika komiteta Državne dume za međunarodne poslove Andrej Klimov.

Radi se o tome što je BDIPČ, takozvani organ koji je umislio da je u odnosu na niz zemalja nekakav glavni javni tužilac i sudija istovremeno. U ove zemlje nipošto ne spadaju SAD, već upravo Rusija i niz država ZND. Dakle, Birou se čini da će ako kod nas pošalje vojsku svojih predstavnika, okupljenih ne baš na najjasniji način i s vrlo nejasnim kvalifikacijama, u našoj zemlji biti više demokratije. A na primer, u nekim državama SAD je zakonom zabranjeno da stranci prate izbore. Iako su SAD plan OBSE i formalno imaju direktne veze s BDIPČ. Međutim, njihove predstavnike jednostavno ne puštaju na teritoriju ovih država. Biro to prihvata kao datost i ne spori.

Treba reći da će na ovogodišnjim izborima u Rusiji biti manje predstavnika inostranih država nego prošli put, 2007. godine. Ovo se objašnjava težnjom da se za praćenje angažuju profesionalci, a ne „vojska političkih turista“. Demokratičnost izbora uopšte ne zavisi od broja posmatrača, već mu je ponekad obrnuto proporcionalna, siguran je predsednik Sveruskog društvenog insituta za biračkog pravo Igor Borisov.

Što je manja misija BDIPČ OBSE tim je kvalitetniji njen rad. A evo zašto. Biro je vršio monitoring na izborima u Rusiji već 5 puta počevši od 1996. godine. Najmnogobrojnija, prva misija, sastojala se od 868 posmatrača. Tada su inostrani „gosti“ dali najmanje preporuka. Bilo ih je svega 4. A najmalobrojnija delegacija, 2004. godine na predsedničkim izborima dala je najveći broj preporuka od svih – 31. Zaključak: što je manja misija BDIPČ OBSE tim je bolja saradnja s organizatorima izbora u realizaciji izbornih prava građana.

Treba podsetiti da je BDIPČ OBSE prvobitno osnovana radi pomoći u sprovođenju izbora. Međutim, činovnici ove organizacije često ne prate kako se izbori odvijaju, nego ocenjuju politički sistem zemlje, njen ustav i ostala zakonodavna akta, izrazio je žaljenje Igor Borisov. Međutim, bez obzira na to, Rusija je spremna da sarađuje s BDIPČ. Međutim, da bi se izbegli nesporazumi u buduće, monitoring izbora treba usaglasiti s pravnim osnovama. Odnosno, treba napraviti jedinstven protokol u kojem će biti navedeni rokovi i broj posmatrača, a takođe treba obavezati inostrane supervizore da se uzdržavaju od ocena do objavljivanja rezultata glasanja, objasnio je Andrej Klimov. Treba reći da je Rusija učestvovala u izradi Evropske konvencije o opštim standardima monitoringa izbora. Međutim, dokument još uvek skuplja prašinu na evropskim policama.