Žudnja za transparentnošću ili pogačice za zarobljenike

Kako prehraniti stanovništvo na planeti – to je jedan od ključnih problema XXI veka. Tako smatra predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji na novembarskom samitu velike dvadesetorke namerava da pokrene pitanje globalne bezbednosti u pogledu namirnica. Francuski ministar poljoprivrede Brino Le Mer je preneo novinarima u Parizu ovu nameru predsednika i izrazio je uverenost u to da će na samitu biti odobren konkretan plan aktivnosti za rešavanje svetskih problema s namirnicama.

Treba pozdraviti inicijativu Francuza – broj ljudi koji gladuju na planeti je prevalio milijardu. Sve mnogobrojnije stanovništvo Kine i Indije zahteva fantastične resurse namirnica i vode. Međutim, stručnjaci dovode u sumnju realnu sposobnost i težnju velike dvadesetorke da nahrane čovečanstvo. Direktor analitičkog centra „SovEkon“ Andrej Sizov je u intervjuu za „Glas Rusije“ primetio:

Pitanje je odmah postavljeno, takođe na inicijativu Francuske, i kao što je i očekivano, ni o čemu konkretnom se nisu dogovorili, zato što u pogledu svih ključnih pozicija, bilo da je to biološko gorivo, bilo da je GMO ove zemlje imaju potpuno različita gledišta, i jasno je da se najverovatnije neće dogovoriti ni o čemu od suštinske važnosti.

Sa svoje strane, generalni direktor Instituta za konjunkturu agrarnog tržišta Dmitrij Riljko smatra da će svakako biti neke koristi od diskutovanja o tako svakodnevnim problemima, ali je za donošenje konkretnih i ispravnih odluka potrebno više meseci, pa čak i više godina. Po njegovim rečima, susreti na takvom nivou kao što je samit velike dvadesetorke, po definiciji nose deklarativan karakter.

U vezi s tim umesno je podsetiti da je 2009. godine već održan specijalni Svetski samit u vezi s snabdevanjem namirnicama. Uoči samita Žak Diuf, generalni direktor FAO – Organizacija za namirnice i poljoprivredu OUN – štrajkovao je glađu u znak solidarnosti s milijardom zemljana, koji su prinuđeni na gladovanje. A nakon samita usvojena je deklaracija o namerama svih zemalja sveta da iskorene glad kao činjenicu.

Već je odavno bilo moguće rešiti problem gladi u svetu, jer se u razvijenim zemljama proizvodi previše namirnica. Samo Velika Britanija na deponiju izbaci toliko namirnica koje se ne pojedu, jer ih ima previše, da se njima može nahraniti cela Afrika. Po rečima Andreja Sizova, pitanje snabdevenosti namirnicama nije funkcija koja ima veze s tim što nema dovoljno namirnica i što ih treba više proizvoditi i gajiti. Gajiće više ako cene budu odgovarajuće, kaže stručnjak.

U ovom smislu je dnevni red novembarskog samita u svom gastronomskom delu vrlo krasnorečiv – kao što je saopštio ministar Le Mer, pre svega treba razmotriti potrebu za reinvestiranjem u svetsku poljoprivrednu proizvodnju, a u prvom redu u zemljama u razvoju. Po njegovim rečima, Sever ne treba da hrani Jug.

Druga po značaju tema za razmatranje jeste povećanje transparentnosti na poljoprivrednim tržištima. Ispostavlja se da u Evropi ljudi još uvek ne mogu da zaborave kako je Rusija za vreme 2010. godine „lično“, - po rečima Le Mera, - uvela embargo na izvoz svojih žitarica. To je nanelo štetu evropskim tržištima.

Duh kolektivne transparentnosti teško da je svojstven najvećim svetskim izvoznicima namirnica, gde svako gleda svoje interese. Uopšte, kako se izrazio jedan predstavnik ruskog MIP, koji je želeo da ostane u tajnosti, u uslovima još jedne krize i finansijsko-ekonomske nestabilnosti svi razgovori o spasavanju gladnog dela čovečanstva jesu pogačice za zarobljenike. Odnosno, patetična, ali beskorisna kretanja.