PARALELA IZMEĐU EKUMENIZMA I HOMOSEKSUALIZMA

  Prošle godine uoči gej-parade, u media centru UNS-a povodom održavanja molitvenog Krsnog hoda, održana je konferencija za štampu na kojoj sam i ja uzeo učešće. Tamo sam govorio o nemoralu liberalne ličnosti u savremenom društvu i o totalitarizmu homoideologije. Naveo sam primere nemilosrdnog obračuna sa svima onima koji nisu bili spremni da stanu u propagiranje “vrednosti” homo ideologije. Naveo sam egzaktne podatke gde je utvrđeno da su od deset najmonstruoznijih masovnih zločina u SAD, devet izvršili deklarisani homoseksualci, ali da je o tome u Americi zabranjeno govoriti. Naveo sam izvore i imena izvršilaca, ali naravno, osim par elektronskih medija, ta konferencija za štampu je potpuno ignorisana od strane srbskih medija (https://borbazaveru.info/content/view/2898/37/). Ali nije bila ignorisana i od strane srpske države, jer sam uskoro dobio poziv na suđenje zbog učestvovanja u organizaciji molitvene litije, održane dan uoči parade srama, iako je skup bio uredno prijavljen i odobren od strane policije. 
      
     O tome su izveštavali i pojedini ruski elektronski mediji, ali ta konferencija je meni ostala duboko u sećanju zbog jedne karakteristične rečenice monaha Antonija. On je rekao da su homokseualizam i ekumenizam rođena braća. U prvom slučaju se radi o protiprirodnom telesnom bludu a u drugom slučaju se radi o protivprirodnom duhovnom bludu. I o tom neprirodnom sjedinjenju istine i laži, o tom bolesnom samoljublju u kome i jedni i drugi veličaju svoju sopstvenu “ljubav i širokogrudost”, želeo bih napisati par reči u daljnjem tekstu. Ovde se radi o toliko ozbiljnoj stvari, o strašnom udaru na poslednju svetinju koja je ostala koliko-toliko neoskrnavljena, o udaru na hrišćansku porodicu i njen moral, da će mi nadam se, čitaoci oprostiti zbog možda oštrog pisanja. 
      
     Monah Antonije je na pomenutoj pres konferenciji nadahnuto o tome govorio i ja bih ovde želeo da pomenem još neke aspekte ove teme. Gospod je spaljivanjem Sodome i Gomore pokazao kakva je to gadost pred Bogom. Činjenica da ni posle nekoliko hiljada godina u Mrtvom moru i na njegovim obalama nema nikakvog života, očito pokazuje želju Gospodnju da ljudi do kraja vremena shvate kakva je mrzost pred Bogom sodomski duh. I čitava istorija roda ljudskog pokazuje da je svaka civilizacija posle primanja sodomskog duha vrlo brzo nestajala sa lica zemlje. Ovo ne moraju da znaju bezbožne vlasti, ali ovo mora da zna klir crkveni i da stane u odbranu onog poslednjeg na šta su nam neprijatelji udarili, na porodicu kao osnovnu ćeliju društva i hrišćanskog morala. Sveti Jovan Zlatousti je ovaj strašni greh smatrao težim od ubistva i crkvene vlasti po ovom pitanju ne smeju da se odnose tako snisholjivo. 
      
     Prošle godine, Sveti Sinod SPC se prećutno složio sa gej paradom. Tek posle predaje peticije vernog naroda u Patrijaršiji, sa zahtevom da SPC odlučno ustane protiv održavanja parade srama, sa brzo prikupljenih oko 15 hiljada potpisa vernika, oglasio se glasnogovornik Svetog Sinoda, dan uoči održavanja parade. I kako se oglasio – bolje da se nije ni oglašavao. (Istine radi, treba reći da se oštro protiv parade srama izjasnio i mitropolit Amfilohije, ali tek po održavanju parade). Ovde se kao na dlanu ogleda licemerje srbskih ekumenista. U proteklih godinu, dve bili smo svedoci nemerljivog samoljublja i bezakonja iz interesa srbskih ekumenista. Bili smo svedoci “ljubavi” ka papistima i nemilosrdnosti ka sabratu. Ogromno samoljublje i bezakonje iz interesa, jedno je od glavnih odlika sodomskoga duha pa i na ovom primeru vidimo sličnost između ekumenizma i sodomizma. 
      
     Još jedna tema je izuzetno omiljena i srbskim sodomistima i srbskim ekumenistima. Radi se o toleranciji. Naravno da nam se preporučuje da budemo tolerantni prema svim izopačenostima i gadostima uglavnom zapadnih ideologija. Treba da budemo tolerantni prema skrnaviteljima naših svetinja, prema onima koji se izruguju nad našom verom, kulturom, moralom. I na kraju, treba da budemo tolerantni prema onima koji su udarili na poslednju svetinju koja nam je ostala neoskrnavljena, na našu porodicu i porodične vrednosti. I ovde je licemerje i sodomista i ekumenista očigledno, jer iza priče o “bratstvu” i “širokim pogledima” ne stoji ni trunka spremnosti za žrtvu prema bližnjem ili prema bratu svome. 
      
     Letos sam slušao jednu mudru srpsku monahinju kako govori o velikoj milosti Gospodnjoj prema našoj Srbijici. Dok se u Americi smenjuju cikloni i uragani kojima daju ženska imena (možda je za rusku braću simbolično da je Kaćuša bila najrazornija), kod nas u Srbiji se još oseća velika milost Božija. “Kada je zatrebala kiša za rod pšenice, ona je pala, kada je zatrebala za povrće, kiša je pala, kada je bila potrebna voću, kiša je pala” – rekla je monahinja i nastavila – “Šta je to drugo ako nije poziv Gospodnji da se Srbi vrate majčici zemlji, da je počnu sa ljubavlju obrađivati i Gospod će biti sa njima. A sa kim je Gospod, ko će protiv njega”. Pred najavljenu ponovnu paradu srama, razmišljao sam o rečima ove srpske monahinje. Da li će nas Gospod milovati i ako u prestonom gradu, posvećenom Prečistoj Majci Božijoj, dozvolimo bogomrsku paradu sodomista? Da li ćemo i sledeće godine osećati veliku milost Božiju ili ćemo doživeti projavu pravednoga gnjeva Gospodnjeg, zbog sledovanja zapadnom putu u apokalipsu? To zavisi pre svega od nas pravoslavnih Srba, od našeg iskrenog pokajanja, naših molitvi za nas same pa i za nesrećne izvraćenike. To zavisi od naših duhovnih vođa, koji moraju stati u borbu za istinu pravoslavnu. 
      
     Sablasno i sablazno ćutanje Sinoda SPC o paradi srama, samo potpomaže organizaciju te strašne parade. Ako bezbožne vlasti ne znaju, članovi Sinoda bi morali znati da je neprirodna izopačenost posledica neokajanog teškog greha, koji se sa roditelja prenosi na potomstvo. I zato, još ima vremena, pred najavljenu paradu srama, da ako nije potpuno ekumenski oboleo, Sinod SPC uradi ono što mu je sveta dužnost - da sam povede narod u Krsni hod za spasenje svoga roda. Jer ako neko nije spreman da krene u boj za istinu pravoslavnu, onda se taj teško može nazvati pravoslavnim. 
      
     Neka bi dao Svemilostivi Gospod, da se pred ovu novu najavljenu paradu srama, naše duhovne vođe sete reči našeg Spasitelja o poslednjim vremenima roda ljudskog: “Umnožiće se bezakonja i ohladneće ljubav mnogih”. Jer samo ohladnela ljubav može ćutati o projavi sodomskog duha. Ćutanje o tome nije ništa drugo nego projava ujedinjenja ekumenizma i sodomizma u zlu i laži.