Od zlatne milijarde pomislili da je zlatan vek

Učesnici redovnog samita dvadesetorice u Kanu zabrinuti su za sudbinu svetske ekonomije. I ova dva dana gomila antiglobalista, sigurno izolovanih policijom, marljivo je pokušavala da dopre do gospodara planetarnih sudbina, da im uputi poziv za pravednu raspodelu blaga u korist većine siromašnog stanovništva zemlje. Ali šefovima država i vlada, naravno, nije bilo do takvih drugostepenih problema. Oni razmišljaju globalno: kako da spreče krizu unutar EU ili šta da rade sa finansijskim tržištem.

Bilo je prilike da se čuje, i to više puta, da u epohi globalizacije čovečanstvo može da se ne brine za svoju budućnost. Potresi, uporedivi sa svetskim ekonomskih krahom 1929. godine, više nikada se neće ponoviti. Političari su, navodno, naučili da se dogovaraju. I sve prethodne i aktualne rezolucije iste te dvadesetorice teže harmonizaciji sveta. Samo što političke deklaracije najčešće i ostaju dobre namere. Dalje sledi surova realnost. Proklamovane ciljeve svaka država treba da realizuje stamostalno. A to je obično vezano za dodatne budžetske troškove. Na tome se solidarnost i završava.

Ali dopadali se nekome procesi globalizacije ili ne, oni će se sve jedno razvijati neizbežno poput promene godišnjih doba. Pitanje je samo šta da se od njih očekuje – blaga ili gorke pilule. Naš sagovornik je ugledni diplomata i istoričar, doktor istorijskih nauka Valentin Falin. Danas ćete čuti prvi deo njegovog izlaganja.

Aktuelna globalizacija mnoge asocira na smetnje u svetskoj ekonomiji. Na finansijski sektor koji se oteo kontroli, osamostalio od javnih i socijalnih potreba. Da li je to glavna osobenost aktualne epohe?

Za početak želim da kažem šta je podrazumevam pod globalizacijom. Ne može se globalizacija, to je prosto poročno, svoditi samo na tržište. To je proces koji prati razvoj čovečanstva tokom vekova. Uzmite veliku seobu naroda – šta je to? Rasprostiranje znanja. Nauka je postala globalna već u 18. veku. Ne može biti nauka nacionalna, smatrali su mislioci. Ili, kako je govorio Čehov, ne može biti nacionalna aritmetika. Sva dela velikih kompozitora odvano se izvode na svim kontinentima od 17. veka, ako ne i ranije. Religija, razume se.

Najveća i najveća revolucija, u šta sam ubeđen, jeste kompjuterska revolucija. Ako je čovek misleće biće, razumno, kompjuterske tehnologije su mu oslobodile mozak, povećale koeficijent korisnog dejstva na desetine i stotine puta.

Kada se sada sve šanse i sva blaga čoveka stvode na to da li će postojati globalni finansijski sistem i sva pravila kupoprodaje, između ostalog kupoprodaja savesti, to je zamena teza. On obslužuje ovaj sektor koji je zauzeo vlast u većini zemalja. Onaj sektor koji nazivamo zlatnom milijardom. Kada su 1900-1901. objavili da je nastupio zlatni vek, bilo je reči o nastupanju veka zlatne milijarde. Sa svim njegovim porocima, zločinima kojima je ovaj „zlatni“ vek praćen.