Švajcarska čokolada filovana kanabisom

Aktuelna Nova Godina biće u nekoliko švajcarskih kantona stvarno vesela. Od 1. januara 2012. stupiće na snagu zakon, takozvani Latinski sporazum, o legalizaciji gajenja konoplje u domaćim uslovima. Zakon dopušta stanovnicima kantona Ženeva, Vo, Nevšatel i Friburg da gaje po 4 žbuna konoplje po glavi stanovnika. Uzgoj ove tonizirajuće kulture za lične potrebe neće izazvati administrativnu i krivičnu odgovornost, kao ni potrebu da se deklariše proces gajenja „trave“.

Za gajenje više do četiri žbuna marihuane građanin će morati da dobije specijalnu četvorogodišnju dozvolu. Takav građanin, saopštava Njuzru.kom, mora da se registruje kao preduzimač, da ne bude osuđivan, da poseduje čistu kreditnu istoriju, da raspolaže specijalnom prostorijom i da ume da neguje biljku. Parlamentarnci navedenih kantona već su ratifikovali novi zakon. Takvim prostim načinom vlasti, organi pravosuđa i policija rešili su da se bore protiv nezakonitog prometa lakih narkotika.

Zanimljivo je da se ovako radikalna liberalizacija zakonodavstva desila u Švajcarskoj u kontekstu jačanja borbe protiv prometa narkotika u mnogim evropskim zemljama. Čak u Holandiji su uveli ograničenje na delatnost čuvenih kafešopova i prodaju „trave“ turistima.

Po mišljenju eksperta Instiuta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Igora Hohlova, u berićetnoj alpskoj konfederaciji, zbog specifike njenog demokratskog uređenja, jednsotavno je pobedio pokret Legalajz koji se zalaže za legalizaciju marihuane. Kao što vidimo, on je bio sposoban čak da utiče na zakonodavnu politiku. Posledice ovog trijumfa demokratije sasvim su predvidive. U intervjuu za Glas Rusije Igor Hohlov je podvukao:

Što se tiče opasnosti čitavog tog poduhvata, treba imati u vidu s jedne strane to da su narkotici kanabioidne grupe nogo manje opasni od narkotika opijumske grupe. Ali praktika pokazuje da mnogi narkomani koji su počeli od marihuane, i osetili hemijski osećaj euforije, kada ništa ne treba da radiš da ti bude dobro, zatim prelaze na teže narkotike. I treba imati u vidu: čineći povlastice za marihuanu, vlasti otvaraju mogućnost da posle izvesnog vremena broj heroinskih narkomana poraste. Takva zakonitost postoji i glupo je poricati je.

Skrivena pretnja od švajcarskog presedana sastoji se u tome, smatra Igor Hohlov, što se u datom slučaju ukida psihološka barijera koja deli zdravo društvo od njegove bolesne komponente. I postepeno čitav socijum počinje da prihvata narkotike kao neku socijalnu normu. Nažalost, ističe ekspert, pokret Legalajz pustio je korene u mnogim zemljama i prilično vešto vodi sasvim antinaučnu propagandu, tvrdeći da laki narkotici nisu opasni i da nemaju veze sa kasnijim prelaskom na teže.

Kako bi se uspešno pobedio porok, treba ga legalizovati – toj savrmenoj zabludi podložni su ne samo Švajcarci. Ovog leta u svom referatu Globalna komisija UN za narkotičku politiku pozvala je na legalizaciju nekih oblika narkotika i prekid odnosa prema narkomanima kao prema prekršiocima zakona. Zato je tobože antinarkotička politika neuspela.

Što se tiče Švajcarske, koliko će brzo alpska „trava“ dostići po kvaliteti u potrošnji lokalne satove i čokoladu, videćemo možda po pokušajima ukidanja zakonodavstva o konoplji. Zbog uvećanog broja heroinskih narkomana.