Socijalne mreže: pro et contra

„Socijalne mreže: čudo ili nesreća 21. veka?“ – ova tema je, može se reći, izazvala najvatrenije diskusije na 6. forumu evropskih i azijskih medija, koji je održan u glavnom gradu Kazahstana, gradu Astani od 21. do 22. novembra. Ove godine na njemu je učestvovalo preko 250 delegata i predstavnika mas-medija iz zemalja ZND, Pribaltike i država iz daljeg inostranstva.

Tema socijalnih mreža i njihovog uticaja na auditorijum na susretu novinarskog društva nije nastala slučajno. Mnogi predstavnici mas-medija priznaju da različiti virtuelni prostori, koji su nekada bili stvoreni radi opštenja danas sve češće obavljaju ulogu sredstava za masovno informisanje. Operativnost informacija, neka one i nisu uvek pouzdane, dopunske mogućnosti foto, video i audio priloga i brza povratna veza – privlače savremeni auditorijum. Sve ovo smanjuje rejting tradicionalnih medija. Pošto nije moguće boriti se sa socijalnim mrežama, s njima se treba sprijateljiti, uveren je deo stručnjaka na forumu.

Po mišljenju drugih delegata socijalne mreže ne kriju nikakvu pretnju i predstavljaju zgodnu dopunu današnjem životu. To je ono što je potrebno svima nama, uveren je predsednik Asocijacije internet-izdavača Rusije Ivan Zasurski.

Skoro svi imaju telefonski imenik ili notes u kojem beleže kontakte potrebnih ljudi. Socijalne mreže predstavljaju isti takav imenik, ali s mogućnošću da se odmah dobije pristup bilo kom čoveku i mogućnošću ažuriranja. Sve ovo se dešava s telefonskim notesom svakog od nas. Plus, postoji mogućnost da se beskonačno i brzo obnavljaju kontakti. A što je glavno, nije moguće izgubiti ovaj telefonski notes.

Ipak, po podacima navedenim u okviru foruma, upravo s razvojem i aktivnim korišćenjem socijalnih mreža savremena omladina je počela da gubi sposobnost verbalne komunikacije. Tako su naučnici Mičigenskog univerziteta došli do zaključka da oni studenti koji se stalno nalaze u svetskoj paučini ne samo da gube vezu s realnošću, već gube i sposobnost za uživljavanje i saosećanje. A kod blogera se zbog obilja informacija i često ograničenih mogućnosti za samoizražavanje, razvija fragmentarna, takozvana spot-svest. To takođe utiče na zdravlje ličnosti.

Još jedna opasnost socijalnih mreža sastoji se u tome što se kolektivnom svešću prilično lako manipuliše. Jarki primer za to je takozvana tviterska revolucija u Moldaviji, kad se 2009. godine upravo iz mikroblogova začuo poziv za masovne ulične nastupe i smenu vlade. Postoji i opasnija tendencija, uveren je rukovodilac RIA „Dagestan“ Nariman Gadžijev:

Danas se ogroman broj učesnika u socijalnim mrežama bavi širenjem ideja pseudoislama. Na primer, kod nas u republici se pojavilo nekoliko mladih ljudi iz Kazahstana. To su ljudi koji ne umeju da se mole, ne znaju ništa o islamu. Spremili su se da izvedu teroristički akt u Mahačkali. Nisu imali granate i počeli su da gađaju kamenjem radnike DAI. I sve to nakon što su čuli predavanje na jednom od ekstremističkih sajtova.

S druge strane, upravo pozivi za pomoć i gašenje požara, koji su prenosili preko ličnih dnevnika, blogova i foruma značajno su pomogli u leto 2010. godine kad je bilo puno požara, kad su u celom centralnom delu Rusije gorele šume i tresetne močvare.

Socijalne mreže predstavljaju samo instrument za dostavljanje i primanje informacija, takav je zaključak stručnog društva na Forumu evropskih i azijskih medija. A spor o njihovoj koristi ili šteti nije ništa više od borbe starog i novog mišljenja. Blogeri i socijalne mreže ne mogu da potisnu profesionalne medije, ali zahvaljujući virtuelnim prostorima i forumima, danas svaki čovek ima mogućnost ne samo da izrazi sopstveno mišljenje, već i da dobije pristup novim znanjima.