Социјалне мреже: pro et contra

„Социјалне мреже: чудо или несрећа 21. века?“ – ова тема је, може се рећи, изазвала најватреније дискусије на 6. форуму европских и азијских медија, који је одржан у главном граду Казахстана, граду Астани од 21. до 22. новембра. Ове године на њему је учествовало преко 250 делегата и представника мас-медија из земаља ЗНД, Прибалтике и држава из даљег иностранства.

Тема социјалних мрежа и њиховог утицаја на аудиторијум на сусрету новинарског друштва није настала случајно. Многи представници мас-медија признају да различити виртуелни простори, који су некада били створени ради општења данас све чешће обављају улогу средстава за масовно информисање. Оперативност информација, нека оне и нису увек поуздане, допунске могућности фото, видео и аудио прилога и брза повратна веза – привлаче савремени аудиторијум. Све ово смањује рејтинг традиционалних медија. Пошто није могуће борити се са социјалним мрежама, с њима се треба спријатељити, уверен је део стручњака на форуму.

По мишљењу других делегата социјалне мреже не крију никакву претњу и представљају згодну допуну данашњем животу. То је оно што је потребно свима нама, уверен је председник Асоцијације интернет-издавача Русије Иван Засурски.

Скоро сви имају телефонски именик или нотес у којем бележе контакте потребних људи. Социјалне мреже представљају исти такав именик, али с могућношћу да се одмах добије приступ било ком човеку и могућношћу ажурирања. Све ово се дешава с телефонским нотесом сваког од нас. Плус, постоји могућност да се бесконачно и брзо обнављају контакти. А што је главно, није могуће изгубити овај телефонски нотес.

Ипак, по подацима наведеним у оквиру форума, управо с развојем и активним коришћењем социјалних мрежа савремена омладина је почела да губи способност вербалне комуникације. Тако су научници Мичигенског универзитета дошли до закључка да они студенти који се стално налазе у светској паучини не само да губе везу с реалношћу, већ губе и способност за уживљавање и саосећање. А код блогера се због обиља информација и често ограничених могућности за самоизражавање, развија фрагментарна, такозвана спот-свест. То такође утиче на здравље личности.

Још једна опасност социјалних мрежа састоји се у томе што се колективном свешћу прилично лако манипулише. Јарки пример за то је такозвана твитерска револуција у Молдавији, кад се 2009. године управо из микроблогова зачуо позив за масовне уличне наступе и смену владе. Постоји и опаснија тенденција, уверен је руководилац РИА „Дагестан“ Нариман Гаџијев:

Данас се огроман број учесника у социјалним мрежама бави ширењем идеја псеудоислама. На пример, код нас у републици се појавило неколико младих људи из Казахстана. То су људи који не умеју да се моле, не знају ништа о исламу. Спремили су се да изведу терористички акт у Махачкали. Нису имали гранате и почели су да гађају камењем раднике ДАИ. И све то након што су чули предавање на једном од екстремистичких сајтова.

С друге стране, управо позиви за помоћ и гашење пожара, који су преносили преко личних дневника, блогова и форума значајно су помогли у лето 2010. године кад је било пуно пожара, кад су у целом централном делу Русије гореле шуме и тресетне мочваре.

Социјалне мреже представљају само инструмент за достављање и примање информација, такав је закључак стручног друштва на Форуму европских и азијских медија. А спор о њиховој користи или штети није ништа више од борбе старог и новог мишљења. Блогери и социјалне мреже не могу да потисну професионалне медије, али захваљујући виртуелним просторима и форумима, данас сваки човек има могућност не само да изрази сопствено мишљење, већ и да добије приступ новим знањима.