Русија је обнародовала свој одговор о ПРО

Изјава председника Русије Дмитрија Медведева уз излагање мера које ће Русија предузети у вези с изградњом система ПРО САД и НАТО у Европи премешта овај проблем у другу раван. Сад ће државе-чланице Северноатлантске алијансе бити принуђене да директно узимају у обзир војне могућности које Москва има на располагању. Између осталог, ради се о увођењу у борбени састав радиолокационе станице система за обавештавање о ракетном нападу у Калињинграду и опремању нових руских стратешких балистичких ракета „перспективним комплексима за превладавање ПРО и новим врло ефикасним борбеним блоковима“. Тему ће наставити наш аналитичар Пјотр Искендеров.

У Русији су првобитно скептички прихватали изјаве Обаминог претходника Џорџа Буша-млађег о томе да је систем ПРО који се ствара усмерен искључиво против ракетног напада од стране „земаља-изрода“ на челу с Ираном. А то да је планирани радар у Чешкој у стању да држи под контролом руске стратешке снаге у европском делу земље – није изазивало сумњу. Не само то, спорове између Русије и САД покушао је да искористи и низ земаља Источне Европе, пре свега Пољска. Варшава је изјавила да је неопходно да на својој територији лоцира америчке батерије зенитно-ракетних комплекда „Петриот“ ради заштите од евентуалних руских мера у одговор на ПРО САД.

Зато је Обамина одлука да се одрекне лоцирања радара у Чешкој и противракета у Пољској изгледала као један од кључних елемената „рестартовања“ билатералних односа с Русијом, које је објавио нови домаћин Беле куће. Русија је покренула читав низ иницијатива – од заједничког прегледа постојећих ракетних претњи и стварања секторског система ПРО до формирања јединственог глобалног система, који може да заштити целу планету и од ракета и од различитих претњи из космоса.

Међутим, све иницијативе Русије наилазиле су на љубазну, али обавезно негативну реакцију САД и НАТО. Не само то, Вашингтон је закључио читав низ нових споразума са својим европским партнерима. Они предвиђају лоцирање мобилних елемената система ПРО нове генерације на великом простору од Пољске до Румуније и Турске, као и на америчким ратним бродовима у акваторији Средоземног мора. Односно, по читавом западном и југозападном периметру руских граница – прецизирао је у разговору с „Гласом Русије“ директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

Сматрам да Русија треба да ствара свој национални систем противракетне одбране. Јер Запад сигурно неће пристати на давање правних гаранција. А без гаранција да систем ПРО није усмерен према Русије врло је тешко говорити о реалној сарадњи. Ипак, преговарачки процес треба наставити како би се тражила нова евентуална решења – укључујући и врло важну с тачке гледишта војне праксе, оперативне и поуздане размене информација.

А руководилац истраживања Руског друштвено-политичког центра Фјодор Шелов-Коведјајев у ситуацији која је настала у вези с ПРО види важан војно-технолошки аспект о којем је слушаоцима „Гласа Русије“ рекао следеће:

Сматрам да се ради о томе што америчке компаније, које се баве израдом војних технологија и оружја уопште, ПРО оцењују као нову етапу у развоју војних технологија и могућност добијања нових финансијских ресурса за технолошке производе. А такви ресурси могу бити добијени само из америчког буџета – као што је то својевремено било с познатим „звезданим ратовима“ председника Роналда Регана. Тако да нам је упућен много озбиљнији изазов него што је заправо евентуална војна претња – технолошки изазов. Изјаву председника Медведева оцењујем управо у овом ракурсу. Сматрам да он жели да стимулише руску индустрију на интензивнију разраду и производњу најновијих иновационих технологија, које би омогућиле Русији да постане модернизована и у пуном смислу речи савремена држава, конкурентна на тржишту технологија.

Говорећи о узвратним војним мерама у Русији се истовремено позива да се не распламсавају страсти. По сведочанству руског сталног представника при Северноатлантској алијанси Дмитрија Рогозина, председник Медведев је наложио преговарачима да наставе консултације с САД о ПРО док Вашингтон не пређе „тачку после које нема повратка“. Притом Русија, по речима Рогозина, неће допустити „нову трку у наоружању“.