Savezi u Evropskoj uniji

Još u koridorima vlasti EU nije prestala euforija povodom, reklo bi se, pronalaska izlaza iz krize u vidu formiranja fiskalnog saveza, a u medijima su već počela da se pojavljuju saopštenja o tome da u okviru prestižnog evropskog kluba još jedna grupa zemalja formira nešto poput svoje „antiunije“. Od učešća u fiskalnom savezu, nazvanom još „budžetski paket“, kategorički je odustala Velika Britanija, a tri člana EU uzela su vreme za razmišljanje. Ipak, prema poslednjim saopštenjima, broj onih koji sumnjaju ne ograničava se samo njima.

Kameron traži saveznike u borbi protiv novog dogovora. Saopštenje pod takvim naslovom pojavilo se ovih dana u nemačkom Di Veltu. Pitanje nije u odnosu 26 prema 1, rekao je između ostalog Kameron, istupajući pred članovima Kozervativne partije na čijem je čelu. Po njegovim rečima, u nekim zemljama uopšte ne shvataju kakav dokument ih mole da potpišu. Po podacima britanskog lista Independent premijer Velike Britanije razgovarao je telefonom sa svojim kolegama u Švedskoj i Irskoj.

U međuvremenu, tvrdi nemački Rajniše Post, predsednik Evropskog saveta Hermna van Rompej već je poslao članovima budućeg fiskalnog saveza nacrt sporazuma na 8 strana. Dokument u prvom redu predviđa automatske sankcije protiv prekršilaca finansijske discipline, kao i uključivanje zabrane premašivanja utvrđenih granica državnog duga i budžetskog deficita u nacionalno zakonodavstvo. Jedan od glavnih inicijatora fiskalnog saveza – Nikola Sarkozi, u intervjuu za Le Mond izrazio je uverenje da sporazum može da bude usaglađšen već do Božića. Bez obzira na ovaj optimizam, broj onih koji sumnjaju u svrsishodnost novog saveza u okviru EU uvećava se.

Otpor evropskom paketu formira se u pet zemalja – saopštila je, na primer, ovih dana austrijska Di Pres. To su Mađarska, Češka, Švajcarska, Finska i Irska, ne računajući, razume se, Veliku Britaniju. A u Varšavi, po podacima novinskih agencija, održane su demonstracije sa 5000 učesnika protiv jačanja fiskalne integracije. Parlament Portugalije nije uspeo da sakupi potreban broj glasova za unošenje popravki u svoje zakonodavstvo u skladu sa zahtevima EU. U Španiji se  razvija diskusija o svrsishodnosti daljeg članstva zemlje u zoni evra. Šta više, kako je izjavio za nemački nedeljnik Der Špigel predsednik budnestaga Norbert Lamert, on ne isključuje ekspertizu budućeg sporazuma o fiskalnom savezu na temu njegovog odgovaranja Ustavu Nemačke, Međutim, upravo Nemačka je motor novog paketa.

Nikolaj Kavešnjikov, šef sektora za istraživanje političkih integracija Instituta za Evropu ipak nije sklon da vidi u formiranju uslovne „antiunije“ neki bunt unutar evropskog kluba.

Ja ne bih rekao da je to neki svesni savez. Jednostavno nabrojane zemlje ili imaju složenu unutarpolitičku sitauciju, kada su vlade primorane da potpunije uzimaju u obzir mišljenje opozicije, ili istorijski nejednoznačan odnos prema projektu jedinstvene valute. Zato ja ne bih govorio da je to neka zavera.

Možda EU neće dobiti još jednu uniju sa prefiksom „anti“. Ali samo postojanje nekakvog neslaganja o važnom problemu za EU predstavlja uznemiravajući signal. Uznemiravajući i za Moskvu kao glavnog partnera EU. Na samitu Rusija-EU, održanom ovih dana, predsednik Dmitrij Medvedev obećao je pomoć zemljama zone evra u izlasku iz krize. Pri tome on je rezimirao da na kraju krajeva Evropi može da pomogne samo sama Evropa.