Kosovo: rat za resurse

Uloga nepriznate republike Kosovo na karti sirovina mnogo je značjanija nego na političkoj. Na teritoriji pokrajine nalaze se bogate rezerve olova, cinka, nikla, boksita, drugih vrednih resursa.

Prema podacima ministarstva za rudarstvo Srbije, rezerve uglja zemlje iznose 20 milijardi tona, pri tome 14 milijardi se nalazi na teritoriji Kosova. Ipak da pretvori ove resurse u električnu energiju Beograd, koji nema skoro nikakav uticaj u pokrajini, ne može. Posebno ako se uzme u obzir to da su kosovske vlasti nezakonito prisvojile sebi niz srbskih objekata energetskog sektora „u vrednosti“ od milijardu i po evra. Između ostalog „Nezavisno Kosovo“ nema ni stručnjaka, ni tehnologija da izvlači profit iz prirodnih resursa pokrajine. Pa i kontrola Prištine nad resursima je pre iluzija. U julu ove godine Volstrit Žurnal pisao je da je predstavnik finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine boravio na Kosovu 5 puta. Pri čemu u društvu sa albanskim milijarderom Sahitom Mujaom, sa kojim Soroš želi da vadi lignit, procenjen na 300 milijardi dolara.

Govori srbski politikolog Milovan Drecun:


Preuzmite audio fajl

U tom smislu indikativna je sudbina preduzeća Trepča, koje se nalazi na severu Kosova. Njegove rezerve iznose 500 hiljada tona olova, 45 hiljada tona cinka, osamsto tona srebra. Pre predaje Kosova pod međunarodnu kontrolu Trepča je bila najvažnije preduzeće pokrajine, ovde je radilo oko 25 000 ljudi dok 2000. godine snage NATO-a nisu izbacile na hiljade radnika na ulicu, pod izgovorom da se rad kombinata negativno odražava na ekologiju pokrajine. Ali nedavno takozvani potpredsednik kosovske vlade Bedžet Pacoli smislio je lukav plan. Kako su saopštili srbski mediji, on je planirao da objavi akcije preduzeća na Londonskoj berzi, a ekskluzivno pravo registracije kompanije Trepča pri tome bi dobio član britanske kraljevske porodice Princ Majkl Kentski. Pacolija je malo zbunilo što 66% akcija Trepče pripada državnom Fondu za razvoj Srbije. Dalja sudbina ovogo posla je nepoznata, ali vrlo je indikativno što se kosovske vlasti smatraju vlasnicima industrije u kojoj je decenijama ulagala sredstva Jugoslavija.

Između ostalog, već odavno u pokrajini kolaju glasine o tome da je jedan od zadataka NATO baze Bondstil da šalje retke metale u SAD za potrebe kosmičke industrije. Da li je to tako ili ne, teško je reći. Ali kako se kaže, nema dima bez vatre. Pacoli, Soroš, Muja, drugi poznati bogataši i velike kompanije teško da bi ulagale novac u malo Kosovo ako to ne bi nagoveštavalo superprofit.