Cenzura za ptičji grip

 Naučnici u dveju laboratorija, jedne pri američkom Univerzitetu u Viskonsinu, a druge u Holandiji, stvorili su novu, izuzetno lako prenosivu i veoma ubistvenu vrstu ptičjeg gripa, u nastojanju da simuliraju uslove njegovog širenja i dođu do adekvatne vakcine.

Eksperiment je uspeo, ali članovi Nacionalnog savetodavnog odbora SAD za nauku (NSABB) – tamošnje agencije za biobezbednost – zatražili su od dvaju naučnih časopisa, „Sajens” i „Nejčer”, da ne objavljuju članke o novom virusu, odnosno detalje o postupku kako je stvoren, iz straha da bi to moglo da bude iskorišćeno za stvaranje novog oružja u rukama terorista.

Ptičji grip, koji je pre dve godine izazvao globalnu paniku, mada je od 1977, prema zvaničnoj statistici, njegovim virusom (zvanično ime: H5N1) bilo zaraženo samo 566 ljudi, mahom u jugoistočnoj Aziji, uglavnom nije zarazan – da bi se dobio u većini slučaja je neophodan bliski kontakt sa zaraženom pticom.

Njegova podvrsta stvorena u pomenutim dvema laboratorijama pokazala se, međutim, u tom pogledu mnogo opasnijom. Veoma se brzo širila među laboratorijskim životinjama, izazivajući izuzetno visoku stopu smrtnosti, čak do 80 odsto. Da li bi takvo dejstvo imao i na ljude, nije poznato, ali je, sudeći prema zahtevu NSABB-a upućenom naučnicima, zaključeno da je bolje da se to ne sazna.

Kako ističu američki mediji, ovakav zahtev je bez presedana i zasad nema odgovora iz redakcija pomenutih dveju stručnih publikacija, preko kojih naučnici obično dele rezultate svojih istraživanja.

Prema onome što je izjavio dr D. A. Handerson iz Centra za biobezbednost pri Medicinskom centru Pitsburga, naučnici bi trebalo dobro da razmisle pre nego što se upuštaju u ovu vrstu eksperimenta, s obzirom na teške globalne posledice koje može da izazove neki incident koji bi ovaj virus mogao da pusti „na slobodu”.

Slično mišljenje ima i dr Tomas Inglesbi, direktor Centra za biobezbednost Univerziteta u Pitsburgu. „Naučnici imaju najbolje namere, ali nisam uveren da je njihov rad vredan rizika koji donosi”, izjavio je „Vašington postu”.

Istaknuti virusolog Piter Palese je, međutim, nešto rezervisaniji prema ocenama da je nova vrsta virusa opasnija od postojećeg, koji je bio povod da se pre dve godine proglasi globalna pandemija, a koja se na kraju pokazala kao lažna uzbuna.

„Ako je novi virus dobijen uz nekoliko mutacija starog, zašto se to već nije dogodilo u prirodi?”, pita se on.

Članovi NSABB-a međutim ostaju pri svom zaključku da ne treba obelodanjivati detalje ni o metodologiji kojom je stvoren novi virus, niti opis njegovih mutacija.

„Ne mogu da zamislim virus opasniji od ovog”, kaže predsednik ove agencije dr Pol Kejm. „Čini mi da ni antraks (izuzetno smrtonosna bakterija) u poređenju sa ovim nije tako zastrašujući.”