Цензура за птичји грип

 Научници у двеју лабораторија, једне при америчком Универзитету у Висконсину, а друге у Холандији, створили су нову, изузетно лако преносиву и веома убиствену врсту птичјег грипа, у настојању да симулирају услове његовог ширења и дођу до адекватне вакцине.

Експеримент је успео, али чланови Националног саветодавног одбора САД за науку (НСАББ) – тамошње агенције за биобезбедност – затражили су од двају научних часописа, „Сајенс” и „Нејчер”, да не објављују чланке о новом вирусу, односно детаље о поступку како је створен, из страха да би то могло да буде искоришћено за стварање новог оружја у рукама терориста.

Птичји грип, који је пре две године изазвао глобалну панику, мада је од 1977, према званичној статистици, његовим вирусом (званично име: H5N1) било заражено само 566 људи, махом у југоисточној Азији, углавном није заразан – да би се добио у већини случаја је неопходан блиски контакт са зараженом птицом.

Његова подврста створена у поменутим двема лабораторијама показала се, међутим, у том погледу много опаснијом. Веома се брзо ширила међу лабораторијским животињама, изазивајући изузетно високу стопу смртности, чак до 80 одсто. Да ли би такво дејство имао и на људе, није познато, али је, судећи према захтеву НСАББ-а упућеном научницима, закључено да је боље да се то не сазна.

Како истичу амерички медији, овакав захтев је без преседана и засад нема одговора из редакција поменутих двеју стручних публикација, преко којих научници обично деле резултате својих истраживања.

Према ономе што је изјавио др Д. А. Хандерсон из Центра за биобезбедност при Медицинском центру Питсбурга, научници би требало добро да размисле пре него што се упуштају у ову врсту експеримента, с обзиром на тешке глобалне последице које може да изазове неки инцидент који би овај вирус могао да пусти „на слободу”.

Слично мишљење има и др Томас Инглесби, директор Центра за биобезбедност Универзитета у Питсбургу. „Научници имају најбоље намере, али нисам уверен да је њихов рад вредан ризика који доноси”, изјавио је „Вашингтон посту”.

Истакнути вирусолог Питер Палесе је, међутим, нешто резервисанији према оценама да је нова врста вируса опаснија од постојећег, који је био повод да се пре две године прогласи глобална пандемија, а која се на крају показала као лажна узбуна.

„Ако је нови вирус добијен уз неколико мутација старог, зашто се то већ није догодило у природи?”, пита се он.

Чланови НСАББ-а међутим остају при свом закључку да не треба обелодањивати детаље ни о методологији којом је створен нови вирус, нити опис његових мутација.

„Не могу да замислим вирус опаснији од овог”, каже председник ове агенције др Пол Кејм. „Чини ми да ни антракс (изузетно смртоносна бактерија) у поређењу са овим није тако застрашујући.”