Načulite uši i otvorite lica

U 2012. godinu su građni Rusije ušli na valu društvenih diskusija, i to ne samo o politici – u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima, već i o kulturi, jer se očekuje dorada novog nacrta Zakona o kulturi u RF. Šta određuje kulturu društva, da li je umetnost sposobna da preobrazi čoveka, mora li država da diktira pravila kulturnog života – to su najvažnija pitanja tih diskusija.

Ruska kultura je književnocentrična, a pisac je glavni autoritet u društvu, -  takva ideja postoji već u toku dva  veka uzastopce. Ako u društvu  nešto nije u redu sa kulturom – dakle, nema dobrih pisaca, učitelja života! S takvim stavom se kategorično ne slaže Zahar Prilepin – jedan od najčitanijih ruskih pisaca.

Sveto uverenje da se piščev glas uvek čuje i da je pisac imao superuticaj, nije baš tačno, - kaže Zahar Prilepin. – Setimo se da je tiraž  časopisa Savremenik, koji je izdavao Puškin, imao 500 primeraka. Za života Dostojevskog i Tolstoja njihovi tiraži su imali od 1.5 hiljade do 10 hiljada – to je bio rekord! Čitalo je te autore  od 1,5 do 2 odsto stanovnika zemlje. Zaboravljeni Boborikin je bio popularniji od Čehova i svih skupa. Dakle, živimo u tradicionalnoj situaciji. Taj, ko želi, može da načuli uši, te čuje one, koga vredi čuti. Za mene su to Dmitrij Bikov, Andrej Bitov, Valentin Rasputin.

Pored  toga postoji i još jedan način usavršavanja sebe i kulturne situacije u zemlji. Predlaže ga  rukovodilac popularnog pozorišta Satirikon, čuveni glumac i reditelj Konstantin Rajkin: Treba redovno pohađati pozorište, kao što ljudi pohađaju parno kupatilo ili se peru  u kadi. Dušu je potrebno takođe prati!

Međutim, najveće nade ruski intelektualci i stvaralačke ličnosti povezuju s zakonodavstvom u sferi kulture. Direktor Multimedia art-muzeja u Moskvi Olga Sviblova u par reči je predstavila suštinu Zakona o kulturi u RF na sledeći način: Kultura je ono, bez čega su nemogući ni normalni život, ni bilo koje inovacije.

Kultura je ono, bez čega se ne formira psiha individuuma, nacionalna svest, - nastavlja Olga Sviblova. -  Naša tolerantnost, naše socijalno mišljenje pre svega zavise od kulturnih stereotipa. Treba da budemo svesni da je kultura skup stereotipa. U zakonu se velika pažnja dodeljuje očuvanju kulture. Međutim, ako počnemo od glavnog, da je kultura inovacioni resurs zemlje, treba ga razvijati ili bar garantovati mogućnosti razvoja. Meni se čini važnom  definicija u tom zakonu: nemešanje u stvaralačku delatnost od strane organa državne vlasti. Odnosno, zakon čuva slobodan razvoj kulture.

Očuvanje slobode, - zaključuje Olga Sviblova, - naročito je važno u našoj zemlji, gde je kultura bila više puta iskorišćena radi ideološke namene. Kultura ne sme da bude špekulacija radi nekih ciljeva. Kultura je najvažniji informativni resurs i najvažniji smislotvorni činilac.