Начулите уши и отворите лица
У 2012. годину су грађни Русије ушли на валу друштвених дискусија, и то не само о политици – у вези са предстојећим председничким изборима, већ и о култури, јер се очекује дорада новог нацрта Закона о култури у РФ. Шта одређује културу друштва, да ли је уметност способна да преобрази човека, мора ли држава да диктира правила културног живота – то су најважнија питања тих дискусија.
Руска култура је књижевноцентрична, а писац је главни ауторитет у друштву, - таква идеја постоји већ у току два века узастопце. Ако у друштву нешто није у реду са културом – дакле, нема добрих писаца, учитеља живота! С таквим ставом се категорично не слаже Захар Прилепин – један од најчитанијих руских писаца.
Свето уверење да се пишчев глас увек чује и да је писац имао суперутицај, није баш тачно, - каже Захар Прилепин. – Сетимо се да је тираж часописа Савременик, који је издавао Пушкин, имао 500 примерака. За живота Достојевског и Толстоја њихови тиражи су имали од 1.5 хиљаде до 10 хиљада – то је био рекорд! Читало је те ауторе од 1,5 до 2 одсто становника земље. Заборављени Боборикин је био популарнији од Чехова и свих скупа. Дакле, живимо у традиционалној ситуацији. Тај, ко жели, може да начули уши, те чује оне, кога вреди чути. За мене су то Дмитриј Биков, Андреј Битов, Валентин Распутин.
Поред тога постоји и још један начин усавршавања себе и културне ситуације у земљи. Предлаже га руководилац популарног позоришта Сатирикон, чувени глумац и редитељ Константин Рајкин: Треба редовно похађати позориште, као што људи похађају парно купатило или се перу у кади. Душу је потребно такође прати!
Међутим, највеће наде руски интелектуалци и стваралачке личности повезују с законодавством у сфери културе. Директор Мултимедиа арт-музеја у Москви Олга Свиблова у пар речи је представила суштину Закона о култури у РФ на следећи начин: Култура је оно, без чега су немогући ни нормални живот, ни било које иновације.
Култура је оно, без чега се не формира психа индивидуума, национална свест, - наставља Олга Свиблова. - Наша толерантност, наше социјално мишљење пре свега зависе од културних стереотипа. Треба да будемо свесни да је култура скуп стереотипа. У закону се велика пажња додељује очувању културе. Међутим, ако почнемо од главног, да је култура иновациони ресурс земље, треба га развијати или бар гарантовати могућности развоја. Мени се чини важном дефиниција у том закону: немешање у стваралачку делатност од стране органа државне власти. Односно, закон чува слободан развој културе.
Очување слободе, - закључује Олга Свиблова, - нарочито је важно у нашој земљи, где је култура била више пута искоришћена ради идеолошке намене. Култура не сме да буде шпекулација ради неких циљева. Култура је најважнији информативни ресурс и најважнији смислотворни чинилац.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
- уметност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »














