Pol nade

Antarktik nazivaju poslednjom rezervom čovečanstva. Taj su kontinent otkrili pre skoro 200 godina ruski moreplovci Lazarev i Belinshauzen. 1956. godine tamo se pojavila prva sovjetska polarna stanica Mirni. Od tog vremena Rusija ima  vodeći položaj u proučavanju 6. kontinenta, gde danas radi oko 60 baza i stanica, koje pripadaju 11 država.

Čini se, da je nemoguće preživeti na Antarktiku – tamo su samo led, temperatura je -80 zimi i -20 leti. Vetar obara s nogu, sunce  ubija kosmičkim zračenjem. Međutim, oštra klima privlači ljude. Ovde rade dva naučno istraživačka ruska broda Akademik Fjodorov i Akademik Karpinski i 7 polarnih stanica. Za ruske stručnjake je važno  da redovno vode monitoring, jer 6. kontinent ima ogromnu ulogu u klimatskom sistemu Zemlje, - kaže  zamenik direktora Arktičkog i Antavrktičkog naučno-istraživačkog instituta Aleksandar Danilov.

Postoje rizici globalnog otopljavanja. U tom smislu  Antarktik ugrožava noosferu Zemlje, jer je s  otapanjem leda na kopnu povezano povećanje vodostaja u okeanu. To je najopasnije za zapadnoevropske zemlje – Holandiju, pa i Rusiju.  To su ozbiljni izazovi.

U okviru postojećeg antarktičkog programa ruski stručnjaci buše superduboku bušotinu u rejonu jezera pod ledom Istok. Postojanje takvih jezera su predvideli naši naučnici još 1960-ih godina. Najveće od njih su posle tri decenije otkrili pomoću radara na teritoriji ruske polarne stanice Istok. Da bi se ušlo u reliktno jezero, potrebno je probušiti skoro 4 hiljade metara večitog leda. Ove  godine naučnici planiraju da će završiti radove – ostalo je dvadesetak metara. To će biti veliko svetsko dostignuće, jednako sletanju na Mars, - smatraju stručnjaci. Proučavanje jezera Istok otvara neviđene mogućnosti u traženju životnih oblika na pokrivenim ledom planetama i omogućuje da se shvati, šta je bilo s klimom Zemlje tokom poslednjih 420 hiljada godina, - kaže direktor Instituta geografije RAN Vladimir Kotljakov.

Prema posmatranjima polarnih istraživača, za razliku od Arktika, gde se odvija opasno otopljavanje, na Antarktiku ti procesi ne deluju. Količina leda se ne samo ne smanjuje, već raste. Južni pol uravnotežuje  Severni, čuvajući prirodni balans.