Istoriju treba znati u lice

Jednim od najvećih događaja 2012.godine, koju je predsednik RF Dmitrij Medvedev proglasio Godinom ruske istorije, obećava da postane stvaranje Nacionalne galerije portreta. Prva varijanta ekspozicije koju pripremaju tri najveća muzeja zemlje – peterburški Ruski muzej, moskovski Istorijski muzej i Tretjakovska galerija, se planira za jesen.

U umetničkim krugovima ideja stvaranja Nacionalne galerije portreta je naišla na podršku. „Bez znanja i shvatanja istorije nema budućnosti“, - smatra, na primer, akademik Ruske akademije umetnosti, skulptor Aleksandar Burganov:

„Smatram da je ideja galerije portreta onih koji su stvarali istoriju Rusije divna. Istoriju treba znati u lice! – tvrdi skulptor. – To je glavno, što će svako od nas dobiti sa tom galerijom.“

Galeriju portreta istorijskih ličnosti je maštao da stvori pre više od sto godina ruski mecena Pavel Tretjakov, čija je umetnička kolekcija postala osnova čuvene moskovske Tretjakovske galerije. Svoju galeriju portreta je skupljao i drugi kolekcionar – Vasilij Daškov. Sada se ta kolekcija od 302 portreta čuva u moskovskom Istorijskom muzeju. Fond portreta pererburškog Ruskog muzeja je takođe zapanjujući – posle revolucije 1917. ovde je dospelo mnogo portreta istorijskih ličnosti iz dvoraca ruske aristokratije.

Naravno da niko ne želi da rastura kolekcije najboljih muzeja zemlje da bi se stvorila nova galerija portreta. Ministarstvo kulture RF je predložilo da se za osnovu uzme kolekcija Istorijskog muzeja, osim toga da se traže i kupuju portreti kojih nema u toj kolekciji. Inače Istorijski muzej je nedavno dobio na korišćenje nekoliko dodatnih zdanja, tako da se tamo i može smestiti Nacionalna galerija portreta. Direktor Istorijskog muzeja Aleksandar Levikin je siguran da će za galeriju najbolje odgovarati blok zdanja iz 18. veka.

„Na jednom nivou ćemo postaviti muzej Otadžbinskog rata 1812. godine, - govori Aleksej Levikin. – A na drugom nivou ćemo raditi na stvaranju ruskoe galerije istorijskih portreta. Zasad smo se konceptualno dogovorili o periodu do 1917. godine.“

Koncepciju eksponiranja 20. veka još treba osmisliti, i to nije nimalo lako. Muzejski radnici smatraju da tu nisu dovoljna samo mišljenja stručnjaka. Društvo samo treba da odluči ko je dostojan da se nađe u Nacionalnoj galeriji. A savremeno društvo u sličnim situacijama zove u pomoć internet. Postoji uverenost da će virtualna Nacionalna galerija portreta početi da radi pre „muzejske“ i diskusije će biti veoma oštre.

Ideja stvaranja Nacionalne galerije portreta je donekle već realizovana: u Moskvi već nekoliko godina postoji privatni muzej „Ruska istorija u licima“. Direktor muzeja Irina Mahnjova je rekla da je u fondu skupljeno više od 500 radova savremenih ruskih portretista.

„Naš muzej  - to su likovi istaknutih pregalaca kulture i istorije Rusije, - govori Irina Mahnjova. – U muzeju ima dva odeljka. Prvi je nazvan „Očima potomaka“. To su ljudi koji su svojim životom i delom pisali istoriju Rusije u prošlosti. Drugi odeljak je „Naši savremenici“ – ljudi koji žive u naše vreme, koji danas stvaraju kulturu, istoriju, jednom rečju – sudbinu Rusije.“

Inače ovaj muzej je spreman da sarađuje sa Nacionalnom galerijom portreta, i čak predlaže da besplatno preda svoje eksponate.